У глодаре убрајамо многобројне мале сисаре који се одликују карактеристичним јаким и оштрим зубима, секутићима. Од свих штетних глодара, пољопривредним усевима највише штете чине волухарице, хрчак, зечеви, пољски и шумски миш, веверице, слепо куче и др. Глодари живе у широком ареалу и увек у близини човека. Веома су адаптивни, високе плодности и веома прождрљиви. Првенствено живе на земљи, под земљом али и на дрвећу. Сматра се да су миш и пацов вектори преноса преко 40 различитих врста врло заразних болести човека. У циљу сузбијања глодара примењују се превентивне, механичке и хемијске мере.

Ефикасна контрола бројности глодара је стални задатак како у превенцији великих материјалних штета тако и у заштити здравља људи и животиња. Приликом хемијског сузбијања глодара веома је важно време третирања. Против волухарице и пољског миша треба деловати у току лета и јесени. За смањење популације глодара важно је и превентивно деловање. Ако се током зиме опазе штете од глодара, родентицидима треба сузбијати тзв. иницијалне популације. То су зимске популације из којих се развијају први пролећни нараштаји.


У годинама повољних климатских услова (дуги периоди са високим температурама и малим количинама падавина), долази до пренамножења глодара на пољопривредним површинама. У тим условима најчешће се јављају Microtus arvalis, пољска волухарица и пољски мишеви, Apodemus spp. Сматра се да и редукована употреба агротехничких мера: орање, тањирање, наводњавање, култивација земљишта, будући да ремете свакодневну активност у животу глодара на известан начин доприносе њиховој бројности.

Пољска волухарица је изузетно плодна, већином глође кору стабла близу земље, а понекад се пење на воћку. Храни се озимим усевима а активна је и испод снега. У време јаког напада по метру квадратном се налази једна или више активних рупа (рупе углачаних рубова). За разлику од пољске, водена волухарица је већих димензија и скупља храну за зиму. Највеће штете чини у пролеће и зими. Храни се корењем воћака и винове лозе, посебно младих насада. Карактеристичан је изглед нападнутих биљака, кржљава воћка, малих листова који вену и суше се, лако се вади из земље. Ова волухарица се често среће у затрављеним воћњацима и виноградима.

Средства за тровање глодара су родентициди, већином на бази бромадилона, хлорфацинона (комерцијални називи производа: ФАЦИРОН УЉНИ КОНЦЕНТРАТ, ФАЦИРОН ФОРТЕ МАМАЦ, БРОДИСАН-А, РАТИМОР ПЕЛЕТЕ, БРОДИЛОН ПЕЛЕТЕ, ХЕМУС МАМАК АБ и др.). Пре стављања мамака у активне рупе, потребно их је проверити. То се чини њиховим затрпавањем, сутрадан су неке од њих поново отворене, што значи да су настањене.




У екстремним случајевима великих количина падавина и поплављених великих пољопривредних површина, долази до повећања нивоа подземних вода и смањења бројности глодара али и до масовне миграције хрчка, Cricetus cricetus на сувља подручја и његовог ранијег буђења. Најезда хрчака може да умањи принос и до 30%. Пажљивом посматрачу усева, неће промаћи „острва“ без усева која својом активношћу прави хрчак који вади зрно у близини рупе у којој станује. Такође, оштећује корен биљака и отвара пут гљивичним обољењима. Индивидуални произвођачи се против ове штеточине боре водом, али то није довољно ефикасна мера. За сада, најбољи начин је употреба гасних таблета на бази цинк-фосфида, које се убацују у рупе које се потом затворе и на тај начин штите друге животиње која нису циљна група. Цинк-фосфид је у првој групи отрова и не може се наћи у слободној продаји.

Поред наведених глодара, велике штеточине су и пољски миш и зец. Овај миш велике штете чини у растилу где напада саднице јабуке, доње делове стабла и плиће делове жила. Ескалацији броја пољских мишева погодују необрађена и закоровљена земљишта. Одликује га висока плодност, током године остави и неколико стотина потомака. Сузбијају се употребом мамака од зрна пшенице, јечма или ситно исеченим плодовима јабуке затрованим цинк-фосфидом.


Зец је најкрупнији глодар наших крајева. Највећу штету наноси јабучњаку током зиме. Мета његовог напада је често сорта јабуке ајдаред. Заштита од зечева се своди на механичку и малим делом на хемијску. Битно је стабло омотати неким материјалом попут заштитне решеткасте жице укопане око стабла да се зец не би могао подвући, висине од 150 cm да је зец не може прескочити ни кад падне снег. Заштићивање стабла може бити и перфорираним фолијама, јутеним врећама, стабљикама сунцокрета и кукуруза и др. Препарати за прскање за основу имају рибље уље, чији мирис зечеви не подносе.


За разлику од конвенционалних начина борбе против глодара, пестицидима, у свету а и код нас све више се говори о органској пољопривреди. Виноградар у долини Напа, Калифорнија, Стив Хениг је међу првима у САД-у почео с органским виноградарством и применом метода одрживе пољопривредне производње, што подразумева радикално смањење антрополошког негативног утицаја на природу, односно употребе хемијских средстава у заштити од болести и штеточина. Хениг је један од 375 виноградара, који на својих 40 хектара винограда примењује принципе органског виноградарства. Изван спољних рубова свог винограда посадио је густе редове глодарима привлачних биљака, тзв."еко-коридоре" чиме им пружа могућност да се добро "угосте" уместо да нападају винову лозу. Хениг на подручју свог винограда ствара и услове за птичји хабитат, јер се хране ситним глодарима и инсектима. Овај довитљиви виноградар користи и шишмише, који, преузимају ноћну смену у винограду. Ноћу му још помажу и сове, оне годишње поједу око хиљаду глодара, а преко дана у акцији су и кобци. Да би се таква биолошка средства правилно применила, требало би познавати и тачно идентификовати штеточину, имати правовремену процену опасности, избор оптималног природног непријатеља за конкретне услове, утврђивање оптималног рока првог испуштања непријатеља те броја и рокова понављања. Употребом природних предатора глодара значајно се умањује њихов штетни учинак.




Светлана Стојковић дипл.агроном