За кукуруз (Zea mays) се каже да је "златно зрно", лако сварљив и хранљив са биолошки вредним састојцима. Одличан је извор градивних материја. Јела од кукуруза су укусна и здрава у скоро свим облицима и комбинацијама. 100 g има 380 калорија, а кукурузно брашно 368 калорија. Добар је извор скроба, биљних протеина, сложених шећера и фолата. Садржи: 12,7% воде, 10% протеина, 73% угљених хидрата, 4,3% масти, 1,3% минералних материја и 2,3% целулозе.

Зрно кукуруза има највећу клицу која садржи највећи део масти и шећера. Од ње се производи уље високог квалитета, богато је витамином А, C и Е (витамин плодности), незасићеним масним киселинама – линолном и линоленском, фитостеринима и фитохормонима. Уље се препоручује као лек код прогресивне старачке атеросклерозе (смањује ниво холестерола). Довољно је да се свакодневно користи 20 g уља као додатак редовној исхрани кроз неколико месеци.

Најважније сорте кукуруза (Zea mays) су:

- Зубан (Z.m. indentata) – важније сорте су румски, шидски, вуковарски и др.;

- Тврдунац (Z.m. indurata) – важније сорте су осмак жути, банатски жути, бели осмак и др.);

- Шећерац (Z.m. saccharata);

- Кокичар (Z.m. everta) и

- Меки скробнати (Z.m. amylacea).

За људску исхрану се користи кукуруз тврдунац, шећерац и кокичар, а меки за исхрану стоке.



Кукуруз тврдунац (Zea mays indurata)

Хранљива, енергетска и биолошка вредност слична је осталим житарицама. 100 г кукуруза садржи око 380 калорија. Најзначајнија врста кукуруза за исхрану људи је тврдунац, који може бити жуте, беле па чак и црне боје. Ова врста кукуруза садржи више протеина у односу на друге врсте кукуруза. Познат је по богатом садржају угљених хидрата 73% (посебно скроба), протеина (без глутена) 10% (нешто ниже биолошке вредности) и масти 4,3% који су одличан енергетски материјал, као и 2,3% целулозе. Садржи 1,3% минералних материја (највише фосфора, калијума и магнезијума, гвожђа у траговима) и витамине: Е, каротин (провитамина А), витамине групе B и других састојака. Жути кукуруз има више витамина А него бели.


Из скроба се добија грожђани шећер одличног квалитета. Млевењем кукуруза добијају се различити млински производи: финим млевењем добија се брашно (бело или жуто), грубим млевењем кукурузни гриз, палента или прекрупа. Посебном прерадом добијају се кукурузне пахуљице (корн­флекс). Јела од кукуруза су укусна, здрава и лако сварљива. Подсећа на поврће, хранљив је за срце и крвни систем, помаже здрављу зуба. Ова врста куруза препоручује се у комбинацији са махунастим поврћем, млеком или са премазом маслаца од кикирикија. Даје много енергије. Најукуснији је млад, куван или печен на жару. Кукуруз оскудева у двема аминокиселинама, лизину и триптофану, па га треба (да би протеини били комплетни) комбиновати са махунаркама.


Лековита својства: поспешује апетит, побољшава сексуалне слабости, лучење жучи, снижава шећер у крви, спречава формирање камена у бешици, отклања сметње у мокрењу, смањује ризик од рака дојке и простате, користи код срчаних обољења. Уље од кукурузних клица снижава ниво холестерола у крви. Током термичке обраде (кувања) активирају се антиоксидативни молекули и на тај начин штите организам од рака. Док се кукуруз кува (или пече) ослобађа се феруличка киселина којој се приписују антиканцерогене особине. Ово антиоксидативно деловање расте пропорционално времену обраде.

Контраиндикације кукуруза: код неких осетљивих особа доводи до одложене алергије која се испољава хроничним умором, депресијом, психичком напетости, артритисом…



Кукуруз шећерац (Zea mays saccharata)

Припада посебној подврсти кукуруза коју карактереше велики садржај шећера. По хранљивој вредности сличан је осталим житарицама. 100 g јестивог дела има 81 калорију. Кукуруз шећерац садржи: протеине (2,89%), шећера (глукозе 1,02%), скроба (15,12%), целулозе (0,49%), минералне соли (калцијум, фосфор, гвожђе, калијум, мало цинка и бакра), витамине (А, B1, B2, B6, PP, D и Е). Посебно је богат једноставним шећерима.


Утврђено је да кукуруз има скоро два пута веће антиоксидантно дејство од јабуке. Након бербе стајањем брзо губи на квалитету. Користи се у свежем и конзервисаном стању као кувано зрно или кувани клип у млечно воштаној зрелости. Употребљава се на исти начин као житарице или поврће за кување и печење, за супе, вариво или салате, десерте и као самостално јело. За кување је најбољи свеж када се на клиповима свила осуши. Спољашње листове откинути и тако неољуштен у клипу кувати у мало осољене воде. За децу је посластица, за младе извор снаге, за старије одржавање линије а за вегетаријанце боље хране нема. Делује умирујуће, хлади, доноси влажност.



Текст преузет са https://www.bezgluten.net/