Булгур је житарица која се добијa из неколико различитих врста пшенице , најчешће из дурум пшенице . Добија се процесом наводњавања пшенице која се затим суши или пече ( сунце или рерна ) и онда се мрви , ломи чиме се добију мале смеђе грануле неправилног облика ; напола скувана , осушена и здробљена пшеница.


Ако живите брзим животним темпом булгур је житарица за вас . Јединствен начин обраде пшенице којом се добија булгур чини га једноставним за припрему попут пиринча , а здравствене предности су бројне .


Булгур се сврстава у житарице јер се током обраде уклања само мали део омотача . О житарицама се пуно говори и бројна испитивања потврђују њихову "здраву репутацију" . Дијететичари саветују да би пола оброка од житарица дневно требало бити из целог зрна . Уместо уобичајене интегралне тестенине или црног хлеба , исхрану можете "зачинити" и помало егзотичним булгуром .


Конзумирањем булгура и осталих житарица доприноси се смањењу укупног холестерола , ЛДЛ холестерола , триглицерида и ниво инсулина чиме се смањује ризик од срчаних обољења. Женама у менопаузи са високим холестеролом , високим притиском и другим симптомима кардиоваскуларних болести препоручује се 6 оброка житарица недељно јер се оваквом исхраном успорава развој атеросклерозе и стенозе. За поређење дијетална влакна из воцћа поврцћа и рафинисаних намирница нису показала овај специфичан учинак.


Конзумирање булгура женама може помоцћи и у одржавању витке линије . Студија објављена у "Journal of the American College of Nutrition" открива да жене које конзумирају најмање један оброк житарица дневно имају значајно нижи индекс телесне масе ( БМИ ) и мањи обим струка .







Последња истраживања снажно показују утицај конзумирања интегралних житарица на смањење ризика од појаве резистенције на инсулин што може довести до дијабетеса типа 2 и метаболичког синдрома који такође може довести до дијабетеса типа 2 , али и кардиоваскуларних болести . Уопштено се сматра да храна са нижим гликемијским индексом побољшава осетљивост инсулина , међутим утврђено је да је гликемијски индекс хлеба од интегралних житарица идентичан белом хлебу , а ипак подстиче осетљивост инсулина . Истраживачи из Паток Лабораторија у Сан Дијегу у Калифорнији учинак приписују магнезијуму којег у булгур има у значајној количини .



Медитеранска исхрана је изузетно квалитетан облик исхране . Саставни део су и житарице . У уводу научног часописа American Journal of Clinical Nutrition расправљало се о утицају житарица у оквиру медитеранске исхране на смањење упала . Показало се да житарице доприносе снижавању упалних маркера као што су на пример хомоцистеин и C – реактивни протеин . Маркери за упално стање доприносе срчаним болестима , остеопорози , когнитивним болестима , Алцхаимер и дијабетесу типа 2.


Исхрана богата дијеталним влакнима доприноси смањеној појави камена у жучи . Механизам заштите се објашњава тако што се убрзава пролазак садржаја кроз црева , редукује излучивање жучне киселине , појачава инсулин и снижава триглицериде .


Истраживања о утицају целих житарица на редуковање ризика од појаве рака су показала мешовите резултате. Део студија потврђује , а део не . Једна студија је показала да омотач пшенице садржи материје које подстичу заштиту дебелог црева од рака јер помаже у процесу редуковања концентрације жучних киселина и бактеријских ензима у столици . Целе житарице су извор лигнана фитохемикалија који помаже у редуковању ризика од појаве рака дојке и других облика рака везаних уз хормоне .


Мање позната чињеница је да житарице поседују снажна антиоксидативна својства која су подједнака , а у неким случајевима и вецћа од воцћа или поврцћа . Феноли су један пример добро истражених фитохемикалија који се у житарицама налазе везани у ћелијским зидовима , а ослобађају се у процесу варења . Антиоксидант учинак житарица придаје се управо целовитости и синергистички деловању свих нутријената у житарици , јер се највецћи део фенола налази у клици и омотачу .





Текст преузет са coolinarika.com/