Ђубрење се врши у складу са плодношћу земљишта, а дозвољена је само употреба ђубрива органског порекла и природних минералних ђубрива као што су стајњак, компост, осока, тресет, глистењак, зеленишно ђубрење,дрвени пепео, биљни раствори и друге отпадне органске материје, а све у циљу одржавања и побољшања плодности земљишта. Ђубрива би требало да потичу са сопственог газдинства, провереног квалитета. Одређивање количине ђубрива се врши на основу анализе земљишта и планираног приноса а у складу са Правилником о контроли и сертификацији у органској производњи.


Стајњак , као високо квалитетно органско ђубриво, ретко се уноси пред пшеницу као главну биљну врсту. Обично је пшеница предкултура после које се врши уношење стајњака. Најчешће се пред пшеницу користи зеленишно ђубрење, које представља заоравање свеже надземне масе биљака које се посебно гаје за ову намену, са циљем да се земљиште обогати органском материјом ради побољшања физичких, биолошких и хемијских особина земљишта. Заоравање самониклих биљака не сматра се зеленишним ђубрењем.


Биљке које се користе за зеленишно ђубрење су разне врсте детелина, грашак, грахорица и др., јер оне за кратко време образују доста органске материје и обогаћују земљиште азотом. У зависности од врсте које се користе за зеленишно ђубриво, у земљиште се унесе 100-200 kg азота по хектару. Како се основно ђубрење пшенице заснива на уношењу велике количине органске материје, процес минерализације је од пресудног значаја за оптималну исхрану биљака. Биофертилизација представља уношење живих микроорганизама у земљиште са циљем брзог разлагања органске материје.



Обзиром да је азот носилац приноса код пшенице, у пролеће пре почетка интензивног пораста биљака у стабло, неопходно је извршити прихрањивање усева. Како органским произвођачима у Србији још нису доступни препарати за фолијалну прихрану, већ се користе препарати који делују преко земљишта што ипак умањује ефикасност и брзину деловања. Један од таквих препарата је микробиолошко ђубриво "Славол" које се примењује уколичини од 6-8 l/hа.


Знатно ефикаснији начин примене азота у прихрани је коришћење течног стајњака или осоке. Осока садржи највише азота и калијума , прву прихрану треба извршити пре завршетка фазе бокорења а друго додавање на почетку влатања ради интензивнијег развоја биљака. Препоручује се разблаживање осоке са водом у односу 1:1 како не би дошло до оштећења биљака и појаве ожеготина и сушења.



Љиљана Вуксановић