Биљна производња је лимитирана низом, углавном, препознатљивих чинилаца, на које човек може да утиче у већој или мањој мери.Поред тих чинилаца (семе, исхрана и заштита биља, наводњавање, одводњавање итд.), један од основних чинилаца је и обрада земљишта.


Обрада земљишта има за циљ стварање повољних услова у орничном слоју за раст и развој биљака. Постоје земљишта са добрим физичко-механичким особинама, која се лако обрађују и користе, али постоје и земљишта која су у процесу педогенезе стекла неповољна физичка својства, те захтевају посебан приступ при обради и врло често одређене мелиоративне мере. Ова земљишта су обично богата хранивима али је тај потенцијал недовољно искоришћен, због лоших физичких карактеристика орничног слоја.


Земљишта са повољним физичким својствима су подложна деградацији, првенствено захваљујући уделу човека у процесу искоришћавања истог. Сва земљишта захтевају регулисање водно-ваздушног режима нарочито забарена земљишта тежег механичког састава. Водно-физичка својства земљишта условљавају технолошко-технички приступ у решавању проблема сувишне воде. Примена наводњавања је за сада најинтензивнији начин коришћења земљишта и такорећи у потпуности зависи од физичких својстава земљишта.


Упознавањем физичких својстава земљишта, одабирањем начина обраде, човек у великој мери утиче на повећање и стабилност приноса ратарских и других култура гајених на земљишту уопште, а нарочито на земљиштима које имају неповољне водно-физичке осонбине. У случају поплава, кишног пролећа или јесени или уопште обилних падавина земљишта добрих физичких особина се пре ослобађају сувишних вода, пре оспособе за обраду, сетву или жетву, па су и штете ублажене. Усеви на земљиштима лоших физичких особина више страдају ако се уопште и посеју.



Наш климат се карактерише вишком падавина у ванвегетационом периоду и мањком падавина у вегетационом периоду, те је поправка физичких својстава од пресудног значаја за стабилне приносе. Проред неравномерности падавина, слаба продуктивност земљишта, је узоркована лошим физичким особинама (непропустан и збијен Б или Ац хоризонт -плужни ђон), лоша аерисаност и превелика влажност горњег слоја земљишта, водолежи, рана појава суше у плитком орничном слоју. Угроженост наших земљишта од превлаживања је велика, како од падавина, тако и од подземних вода нарочито поред водотокова.


Водно-ваздушни и топлотни режим земљишта уско су повезани са његовим физичким особинама. Познавање тих особина усмерава потребне активности у погледу корошћења земљишта (мелиорације са детаљима везаним за поједине елементе агротехнике). Побољшавањем физичких особина земљишта директно се побољшава и водно-ваздушни режим. Постоји читав низ мелиоративних и агромелиоративних захвата, који су данас у примени, а који захтевају велика матерјална улагања.


У мелиоративне захвате ,поред одводњавања и наводњавања спадају и уношење стајњака, опескавање земљишта, ветрозаштитни појасеви, системи обраде земљишта и тд.


Мере које се предузимају да се земљишта и воде заштите од пропадања-деградације су:

-Превентивне
-Директне



У Превентивне спадају:

-правилно коришћење земљишта
-правилна орјентација парцела
-правилно постављање путне мреже
-примена заштитног плодореда
-контурна обрада земљишта
-очување и поправљање физичких и хемијских особина земљишта


Директне мере заштите земљишта :

-Противерозионе агротехничке мере(контурна обрада, браздање њива, стварање гребенова, лејаста сетва, заштитни плодоред, мулчирање земљишта, поправљање физ-хем.особина земљ.

-биолошке мере (подизање вештачких ливада и пашмјака, подизање шумских дрвореда, подизање ветрозаштитних појасева, сетва култура у лејама управно на правац ветрова,)

-Техничке мере заштите земљишта имају за циљ зауставити концентрацију воде у количини која би еродирала земљиште (терасирање земљишта.)




Иван Рангелов дипл.инг.