У главне проузроковаче штета ратарских култура убрајају се проузроковачи болести, штеточине и корови. У свету данас има око 5,5 милијарди људи. У 2025-ој години биће 8,5 милијарди људи на земљиној кугли. За исхрану ове популације биће потребно двоструко више хране него данас. Највећи изазов 21 века је пољопривредна производња, која треба да задовољи потребе људске популације, што значи да елиминише проузроковаче и да ризик од пестицида по окружење сведе на минимум или по могућству га искључи у склопу мера интегралне заштите биља. Према подацима ФАО, око 1/2 летине се губи због напада болести, штеточина и корова у пољу, транспорту, складиштењу и током обраде или дораде. Ова количина хране је равна једногодишњој производњи у САД.



Нематоде као проузроковачи штета и обољења

Нематоде су веома ситне ваљкасте глисте, дуге највише 1-2 mm, те је за препознавање потребан микроскоп или бинокулар. Обично су кончастог или вретeнастог облика. У ратарству су најштетније нематоде из фамилије Tylenchidae (стабљикина нематода-Dithylenchus dipsaci), Pratylenchidae (коренове нематоде-Prattylenchus spp.), Heterodera schachti; цистолика тачкаста нематода-Heterodera punctata; коренове нематоде – Melodogyne spp.) и Anguinidae(житна нематода- Anguina tritici).

Нематоде нападају надземне и подземне органе биљака и сврставају се у ендо и ектопаразите. Ове паразитне глистице најчешће живе у унутрашњости биљног ткива, корена, ризома, луковица, стабала, цвета и плодова. Својом исхраном и излучевинама изазивају деформације на појединим деловима биљака у виду гука, гала, коврџања и бора или набирања површинског биља. Налазе се у земљишту, биљним остацима и биљкама. По начину исхране сврставају се у полифагне штеточине, које нападају више врста ратарских биљака и ређе су везане само за једну биљну врсту ( житна нематода). Обично се хране биљним соковима и на биљкама изазивају деформације, услед чега долази до заостајања у порасту, кржљавости, збрчканости, сушења, трулења, распадања и угињавања биљака у оазама или на великим пространствима.



Изглед оштећења и штетности нематода

Ратарске усеве оштећују разне нематоде које нападају и надземне и подземне органе биљака. У пољу су најчешће заступљене мешане популације од две или неколико врста нематода, што често компликује идентификацију врсте нематода, изглед и величину оштећења од појединачних врсти. Оштећења од нематода се запажају у многим усевима од сетве до жетве и током складиштења и дораде до наредне сетве. Испољавају се у виду мноштва увелих и угинулих биљака у пољу или трулих и распаднутих репродуктивних органа током дораде и складиштења ( кртола, плод, ризом, зрно). Пропадања у пољу су у почетку на малом броју биљака или на мањем простору, која потом постају већа или се увећавају орањем и дрљањем и најчешће се шире уздуж и у правцу редова. Заражени усеви су закржљали, испољавају симптоме венења, лишће губи тургор и омлитави на сунцу. Касније ово лишће или целе биљке изумру.

Колике су стварне штете од нематода код нас? Не знамо и проћиће још много времена, а да уопште нећемо знати. Једина констатација је да су нематоде опасне и економски значајне штеточине, поготово на лаким и песковитим земљиштима. Нематоде изазивају велике ризике, поготову у вртовима или топлим лејама где се гаји цвеће и поврће, као и на семенским и интензивним ратарским културама, које се најчешће узгајају без просторне изолације и ротације одговарајућих усева.



Биологија и развој нематода

Нематоде су облика црва, дужине 0,5 mm, које се могу детерминисати само под ручном лупом или бинокуларом. Имају јегуљасте покрете, па се називају јегуљице. Нападају биљке на зараженом земљишту. Буше биљну ћелију помоћу сићушног шупљег стилета смештеног у устима и хране се њеним садржајем. Размножавање се одиграва у биљци домаћину. Уочавају се значајне разлике између нематоде корена, стабљичиних нематода, лисних нематода, нематода пупољака и нематода које формирају гале.

Коренове цистолике нематоде нападају кромпир (Heterodera rostochinensis ), шећерну репу (Heteroderaschachti), овас (Heterodera avenae) и многе друге ратарске усеве, поготово трава. Ларве нападају корење у коме женке угињавају и формирају цисте у којима су смештена јаја. Ове цисте су величине главе чиода, при чему мењају боју током развоја, од љубичасте до браон. Свака циста садржи 200-400 јаја. Када биљке сазру, цисте се смање на корену и на тај начин заражавају земљиште. На корену неких биљака налази се нематода пегавости корена (Pratylenchus spp).

Репина нематода (Heterodera schachtii Schmidt) се масовно размножава и развија у кишовитим годинама на плоднијим земљиштима. Женке су лимунастог облика, беле до бледо жуте боје, дуге око 0,2 mm. Цисте су тамносмеђе боје. Мужјаци су цилиндричног облика, змијоликих покрета, дуги 1,3-1,6 mm. Има 2-3 генерације годишње. Презимљује у облику циста, у којима се налази 200-600 јаја. Оптимална температура за пиљење ларви је 25°C, које се убушују и хране коренчићима шећерне репе. У току развоја долази до диференцијације плодова. Штете се уочавају у другој половини јуна у виду застоја у порасту, брадатости корена, пропадања биљака и смањењу приноса корена 60-80% и шећера 1-2%. Представља најштетнију нематоду на репи и спада у водеће штеточине.

Кромпирова нематода (Heterodera rostochinensis Wr) има две генерације годишње. Цисте су органи за конзервирање и ширење. Цистенематоде представљају угинуле женке са хитинизираном кутикулом која штити јаја. Ларве у пролеће напуштају цисте и убушују се у коренчиће клијанаца кромпира. Ларве имају три ларвена стадијума и формирају женке које после копулације са мужјацима снесу мноштво јаја, лоптастог су изгледа, дуге 0,4-1,7 mm златно жуте или тамносмеђе боје. Мужјаци су црволики, дуги 0,9-1,2 mm. Цисте су беличасто смеђе боје са око 100-200 јаја и често сачувају виталност и више од 10 година.

Овсена нематода ( Heterodera avenae WOLLEN) је Цистна нематода. Свака циста садржи 200-500 јаја. Пиљење се одиграва рано у пролеће или током јесени у присуству воде. Има једну генерацију годишње. Најчешће напада озиму и јару пшеницу, овас, раж и јечам. Заражена поља уочавају се по циркуларним зонама закржљалих биљака чији је корен прекривен белим цистама.

Коренове ендопаразитне нематоде (Meloidogyne spp) имају велик број биљака домаћина, формирају гуке или гале на корену и дуго се развијају само на температурама изнад 20°C. Озбиљна оштећења изазивају на усевима у тропима, субтропима и стакларама. Коренове нематоде луцерке насељавају песковито-иловаста земљишта. Развијају велику бројност популација на луцерки, али су штете на луцерки мање у односу на штете код осетљивијих усева који долазе иза луцерке. Њихову штетност увећају фузариозе и паразити бактериолошке увелости. Мужјаци су црволики, а женке крушколике, дуге око 4 mm. Током година развија више генерација. На оптималној температури 25-30°C, развој једне генерације траје 20-30 дана. Ларве инфицирају само меко биљно ткиво близу врха корена и изазивају ћелијску хипертрофију и гале, што чини биљке луцерке екстремно осетљивим на земљишне температуре и мразеве у зони исхране корена.

Стабљикина нематода (Ditylenchus dipsaci Kuhn) изазива оштећења на ражи, луковима и детелинама. Оне не образују цисте али могу остати живе као ларве у земљишту.

Стабљикина кромпирова нематода (Ditylenchus dipsaci Filipjev) је полифагна врста. Изазивају велике штете и пропадање биљака ако је присутно 8-10 нематода по биљци. Одржава се у остацима циме и кртолама кромпира. Има 5-6 генерација годишње. Када биљке почну да жуте, вену и пропадају, одрасле ларве прелазе на здраве биљке. У кртолама се налазе сви развојни стадијуми и изазивају пегавост и пуцање покожице. Биљке заражене овом нематодом образују ненормална задебљања, гале, задебљале петељке су тврде и лако ломљиве.

Пшенична нематода (Anguina tritici Steinb) је најштетнија нематода пшенице. Ларве се убушују у цветове и развијене класове, трансформишући овариум у сићушну галу која садржи неколико хиљада ларви. Ове гале се на срећу лако елиминишу при доради семена.



Интегралне мере заштите

Мере заштите се своде на гајење толерантних сорти, коришћењу антинематодног плодореда, ђубрења и сузбијања коровских биљака домаћина нематода. Хемијске мере сузбијања изводе се применом контактних нематоцида етопросфоса, систематичних нематоцида и инсектонематоцида адикарба, фората, фоксима и карбофурана. Немацур даје изварендне резултате у сузбијању meloidogyne spp. и Heterodera spp.,ако се примени пре сетве или садње са инкорпорацијом у земљишту. У току вегетације могу се користити Folidol E-605 и Systox , у интервалима апликације од 20 дана.

Као најважније штеточине кукуруза сматрају се стабљикина нематода ( Ditylenchus dipsaci) и нематода пегавости корена (Pratylenchus spp ), изазивајући хлорозу и закржљалост биљака. На зараженим парцелама забрањује се примена хербицида антразина. Хемијско сузбијање изводи у специјалним случајевима са карбофураном и етропропом као контрактим нематоцидом, уношењем у земљиште, непосредно пре или заједно са сетвом.

Јаку заразу репине нематоде чини присуство 20-50 циста у 100 g земље. Прва и основна мера заштите је антинематоцидни програм у трајању 6-8 година, који искључује присуство биљака из фамилије Chenopodiaceae и Brassicacae. У плодоред се обавезно уводе пшеница, раж, луцерка, детелина, грашак, кукуруз, сунцокрет, кромпир и лук.

Примена нематоцида је економски неоправдана. Инсектициди на бази карбофурана (Фурадан), фората (Тимет) и тербуфоса (Counter), који се користе за земљишне штеточине, поседују извесна нематоцидна својства. Једина права мера заштите кромпира против Heterodera spp је плодоред од 4-6 година. Критичан број је 5-20 пуних циста/20 килограма кромпира. Нематоциди на бази дазомета, метама, метилизотила и тетрахлортиофена су ефикасни, али економска примена у пољу није оправдана. Дазомет (Басамид гранулат, 60 g/m2) је нематоцид за сузбијање цистолике кромпирове нематоде. Примењује се 45 дана пред садњу, при температурама вишим од 10°C и са инкорпорацијом на 15-20 cm у земљишту. Мере заштите против стабљикине кромпирове нематоде су исте као и код цистогене нематоде Heterodera rostochiensis, с тим што се у плодоред укључује медоносна биљка фацелија, чиме се бројност нематода смањује на минимум.




Др Младен Марковић, научни саветник