Сведоци смо да се протеклих година све мање пажње поклања квалитету зрна пшенице. Иако потенцирамо само принос, не можемо ни да се похвалимо са високим приносима које пшеница својим генетичким потенцијалом може да изнесе, а ни климатским променама које нам не иду на руку, али ипак стандардни приноси за наше пољопривреднике као да су задовољавајући. Такође, појава болести однесе велики део приноса, а негде и цео принос. Стога, пољопривредни произвођачи треба озбиљно да се запитају куда иде таква производња пшенице, какав хлеб треба да се направи и шта заправо треба да поједемо.


Овом приликом бих хтела да скренем пажњу на агротехнику пшенице, која треба да подразумева правовремено реаговање на болести, штеточине, па и корове који својим присуством одузимају много од рода. Закаснела заштита усева доводи до развоја болести, додатног третирања са још већом концентрацијом, куповином препарата по савету пријатеља који је често непроверен у смислу порекла и активне материје, па чак и недовољне заштите самог корисника, уместо да се потражи савет од стручне особе. На тај начин се додатно трује усев пшенице, загађује зрно, болест може да не буде сузбијена, а да не говоримо о канцерогеном флаватоксину!


Но, уколико будемо имали савести и озбиљно схватимо проблем горе наведеног, можемо се за наредну годину потрудити, поучени бројним позитивним и негативним искустима и утицати да примењена агротехника буде од изузетне важности за очување квалитета пшенице и постизање високог приноса.


Када дође жетва, онда можемо да одахнемо, али тада треба мислити да ли је задовољен квалитет који се огледа у физичко физиолошким особинама, здравственом стању, верификацији сорти и детекцији генетске модификованости. Оно што се највише цени и мери је, хектолитарска тежина која представља масу једног хектолитра изражену у килограмима. На повећање хектолитарске масе зрна утиче већи број чинилаца, но углавном се пољопривредници хвале крупноћом, што у суштини представља наливеност зрна, односно масу. Хектолитар се креће у распону од 60 до 84 kg, али се ове године кретао од 66 до 72, као последица варијабилних климатских прилика и великог развоја болести.



Од сортимента зависи крупноћа зрна, а самим тим и апсолутна маса 1000 зрна. Специфична маса зрна је однос запремине и масе и представља критеријум за оцену технолошког квалитета пшенице, јер мања специфична маса указује на већу дебљину омотача и мању компактност ендосперма. Крупноћа и облик зрна су важни, јер је пожељно да су зрна крупна и округласта, што значи мање омотача у истој количини. Тврдоћа семена, као важан фактор квалитетног брашна за печење висококвалитетног хлеба од тврдозрне пшенице која се одликује високим садржајем беланчевина и добрим својствима лепка. Стаклавост, брашнавост изражава структуру ендосперма и заснива се на изгледу његовог пресека, стакласта или брашнава структура, при чему се већа пажња поклања стакластој структури јер је она богатија беланчевинама, боље се искоришћава и има бољу пецивост. Боја зрна је сортна особина, али велико одступање од боје указује на заражено зрно, на шта треба обратити велику пажњу. Такође, оштећеност зрна је од битне важности, како пре жетве, тако и после жетве и при складиштењу и чувању семена како би се очувао квалитет. Чистоћа семена је важна јер учешће разноврсних примеса утиче на боју, мирис и укус зрна пшенице, а такође може изазвати заразу и појаву плесни.


И као закључак за све наведене параметре при одређивању квалитета зрна пшенице, треба обратити пажњу, тако да саветујем све пољопривредне произвођаче да примене адекватну и и правовремену агротехнику за сваку сорту на начин који јој одговара.




Гордана Рехак дипл.инг.