Умерено климатско подручје као што је и централна Србија не ретко има потребу сетве у ратарству биљних врста краће вегетације. Ова сетва подразумева тз. суво ратарење. Потреба се намеће, или је и неминовна, услед веома често неповољних агроклиматских услова, елементарних непогода, пропуста или неадекватне технологије гајења и слично.


Сви напред наведени показатељи намећу веома пажљив стручни приступ усаглашавања периода вегетације и вегетационог периода у што повољнију корелацију. Због низа фактора и немогућности искоришћавања повољно целог периода вегетације неопходно је посебно када је пролећно- летњи период у питању, направити повољан избор биљних врста, а самим тим и сорте и хибриде, уз адекватну технологију гајења, како би се постигли најбољи могући производни резултати.


Сагледавањем и анализом свих околности у периоду вегетације, долазимо до избора гајених биљака као и адекватне технологије.



Вишегодишње искуство, стручни приступ и резултати производње указују да можемо са високим степеном сигурности да за каснију сетву од оптималних рокова, и до 60 дана за подручје Шумадије, акценат или основну препоруку, са приближно подједнаким успехом, касну сетву обавимо кукурузом, сунцокретом и сојом.


Посебно треба да нагласимо да ове биљне врсте имају сорте и хибриде знатно краће вегетације од оптималних што значи да за наше подручје имамо за свако време сетве семе тј. групу зрења са којом можемо успешно уз адекватну технологију гајења да остваримо веома повољне приносе по јединици површине.


Сетву под наведеним околностима можемо да обавимо све до критичног момента периода вегетације а то је рок када од времена сетве до краја летњег периода, тј. до краја септембра остаје бар 90-100 дана за вегетациони период сората и хибрида кукуруза, сунцокрета и соје раних и средње раних група зрења.




Добривоје Поповић