Поред многих значајних користи које наводњавање има у пољопривредној производњи, наводњавање може имати и нежељене последице, нарочито уколико се неправилно примењује или се примењује у неодговарајућим условима.

Проблеми који се на наводњаваном земљишту могу јавити су:

1. Испирање хранљивих материја из земљишта и осиромашење површинског слоја земљишта
2. Забаривање и заслањивање земљишта
3. Погоршање водно-физичких особина замљишта и иригациона ерозија



Испирање асимилатива из земљишта

Искоришћавање хранљивих материја из земљишта у условима наводњавања је веома интензивно, јер се у наводњавању остварују високи приноси из једне, две или три жетве годишње. Уколико се примењују велике заливне норме долази до испирања хранива у дубље слојеве земљишта јер су минералне материје растворљиве у води. Ако се при томе не води рачуна о количини хранива у земљишту путем системске контроле плодности земљишта, у земљишту ће постепено опадати плодност а самим тиме и приноси ће постепено опадати. Овај проблем се може избећи применом адекватних агротехничких мера, у првом реду одговарајућим плодоредом, ђубрењем и адекватном обрадом земљишта. Проблем испирања хранљивих материја из земљишта се решава тако што се мора водити рачуна о правилном одређивању времена заливања и заливних норми.



Забаривање земљишта

Забаривање земљишта настаје када ниво подземне воде пређе критичну висину која је неповољна за развој већине пољопривредних култура. Тада долази до потпуног засићења земљишта водом, истискује се ваздух из земљишта у коме се развија коренов систем, смањује се активност микроорганизама а тиме и минерализација органских материја. Недовољан садржај ваздуха у земљишту негативно утиче на развој кореновог система, односно долази до асфикције корена, тј. до гушења кореновог система биљке. Због тога биљке заостају у порасту и развоју и постепено се суше. Забарена земљишта не могу се на време, или се уопште не могу припремити за сетву, нити се могу благовремено засејати. За решавање проблема забаривања земљишта потребно је одводњавање и примена других агромелиорационих мера.



Заслањивање земљишта

Нагомилавање штетних соли у површинском слоју земљишта, као последица вишегодишњег наводњавања водом која има висок садржај соли, назива се заслањивање земљишта. Упоредо са процесом заслањивања обично долази и до алкализације земљишта, те оба процеса утичу на погоршање водно-физичких и хемијских својстава земљишта. Заслањивање и алкализација земљишта су повезане са наводњавањем у неодговарајућим условима и коришћењем воде неодговарајућег квалитета. Заслањивање земљишта наводњавањем може настати подизањем нивоа подземне воде која је заслањена и када се наводњава водом која садржи повећану количину соли, а нарочито када се примењују велике заливне норме.



Погоршање водно-физичких својстава земљишта

Неадекватним и прекомерним влажењем земљишта наводњавањем, погоршава се структура земљишта, земљиште се збија и постаје слабије порозно и стога спорије упија и пропушта воду. Уситњене честице земљишта лакше се крећу у земљишту са водом и еродирају.


Правилним одређивањем заливних норми, избором одговарајућег начина и опреме за наводњавање и њиховим прилагођавањем условима земљишта, спречава се или умањује погоршање водно-физичких својстава земљишта и појава иригационе ерозије.




Сњежана Вујиновић дипл.инг.