Црвена детелина је куктура која се код нас гаји на мањим површинама у односу на луцерку . У производњи се задржава 2 – 3 године . Има високу хранљиву вредност , сличну луцерки . Користи се као зелена крма , сено , силажа и паша . Утоку године даје 2 – 4 откоса .


Агротехнички значај црвене детелине врло је велики . Корен продире дубоко у земљиште и тиме се поправљају физичке особине земљишта , повећава плодност тако да се поље после ове културе сматра једним од најбољих уплодореду . Ова култура знатно повећава садржај азота и органске материје у земљишту .


Црвена детелина у односу на луцерку може да успева на нешто киселијим земљиштима , не одговарају јој сувише тешка подводна земљишта . Најбољи предусеви су јој кукуруз , кромпир , стрна жита а, она је добар предусев за све културе . На исто земљиште може доћи тек после 3 године .


Основна обрада се изводи у јесен . Површинска припрема се изводи непосредно пред сетву сетвоспремачем . Битно је да се земљиште у површинском слоју што боље уситни и сабије .



Сетва се обавља у рану јесен почетком септембра и у пролеће почетком марта па до краја априла . Може се сејати као чист усев , заштитни усев и у смеши са влатастим травама . Црвена детелина боље подноси од луцерке засењивање , зато се најчешће усејава у заштитни усев . Као заштитни усев се употребљава неко стрно жито . Овас има највећи значај . Може се сејати у смеши са влатастим травама (мачјим репом , јежевицом , француским и енглеским љуљем , ливадски вијуком ...). Здруживањем са овим влатастим травама принос зелене масе се повећава 20 – 30 % а земљиште се брже и боље поправља . Сеје се на дубини до 2 cm . Количина семена je 18 kg/hа . Пре сетве пожељно је поваљати земљиште .


Ђубрење црвене детелине обавља са 2/3 P и К пред основну обраду и пред сетву преостала количина P и К и целокупна количина N . Количина N је 50 kg/hа , P 80 – 120 kg/hа и К 80 – 100 kg/hа . Стајњак се уноси под предусев.




Нега усева подразумева заштиту од корова од мишева од болести , дрљање или ваљање ребрастим ваљком у случају појаве покорице .






Светлана Златарић дипл.инг.