Тритикале је нова врста жита коју је створио човек путем укрштања два најважнија рода хлебних жита; пшенице и ражи. Одликује се низом позитивних особина оба родитеља а пре свега отпорношћу на неповољне земљишно климатске услове гајења.


Површине под тритикале се повећавају из године у годину јер многи сматрају да је то хлебно жито будућности и родност му је већа од свих осталих жита. Погодан је за гајење у реонима где пшеница даје константно ниске приносе и лош квалитет зрна (маргиналне области гајења пшенице). Тритикале је интересантан и као крмна култура која на песковитом земљишту може да замени крмне врсте жита као што су јечам и овас.


Код нас тритикале представља потенцијалну крмну културу за узгој на брдско планинском подручју где је производња озиме пшенице и озимог јечма врло несигурна. Савремени тритикале има следеће предности:




-способност успевања на сиромашним земљиштима

-отпорност на ниске и високе температуре

-отпорност на сушу

-висок потенцијал производње зрна (тамо где је пшеница дала 2.5 t/hа зрна тритикале је дао око 6 t/hа приноса)

-висока родност зелене масе



Зрно тритикале већином се употребљава за исхрану стоке али последњих година све више за пекарске производе, поготово помешан са пшеницом 50:50 даје врло квалитетан хлеб. Зелена маса служи за исхрану стоке, коју она због укуса врло радо конзумира. Да би постао тотално прехрамбена култура тритикале се мора још усавршавати у погледу неких особина; повећан пекарски квалитет, повећана продуктивност, отклањање смежурености зрна, скраћење вегетативног периода...


Што се тиче земљишта за гајење тритикале, преовлађује мишљење да тритикале има мање захтеве у погледу плодности земљишта и то важи само за неке форме али тритикале који води порекло од тврде пшенице тражи плодност тла.Тритикале најбоље успева на черноземима али даје добре резултате и на лаким земљиштима, тресетиштима па чак и на земљиштима са повећаном киселошћу. Као предусев погодују им културе које раније напуштају земљиште тако да остаје доста времена за квалитетну обраду за тритикале.


Основна предсетвена обрада земљишта за тритикале врши се на исти начин и у исто време као и за пшеницу. Ђубрење тритикале зависи од плодности земљишта, висинепланираног приноса, плодореда, сорте...На чернозему количина хранива не треба да буде већа од 45-50 kg/hа азота, 60kg фосфора и 40-50 kg калијума. Код прихрањивања 30 kg/hа азота је довољно а количина стајњака, зависно од ситуације креће се од 20-40 t/hа .


Сетва тритикале обавља се чистим,здравим, неповређеним и сортираним семеном клијавости 92-95 %
за зрнасте а 85-90 % за крмне сорте. Начин сетве се разликује као и густина која се креће од 400-750 зрна m2 зависно од реона у ком се гаји и претходне припреме земљишта а дубина се креће од 4-6 cm. Оптимално време сетве је у периоду између сетве пшенице и ражи.


Тритикале се одликује брзим растом у пролеће па је једна од основних мера пролећно прихрањивање и то у два наврата; први пут у прелазу зиме у пролеће а други пут (30-40 дана касније) у фази бокорења. Количина прихране је слична као за остала жита.


Жетва се обавља на прелазу воштане у пуну зрелост и то; неполеглих усева једнофазно комбајнима
а полеглих усева двофазно, са претходним просушивањем, мада овај начин жетве треба избегавати
колико год је могуће.Чишчење и сортирање зрна тритикале врши се на исти начин као и код пшенице и ражи.



Смаил Ејуповић дипл.инг. ратарства