Сетву-садњу ратарских усева у органској пољопривреди требало би обављати употребом
семена које потиче из органске производње. Семе мора имати добре особине (чистоћу, клијавост,
апсолутну и хектолитарску масу, боју, сјај, мирис, облик и величину) и добра унутрашња својства
(висок генетски потенцијал родности, високу отпорност на неповољне услове средине). У себи
несме садржати примесе, посебно семена корова.


Пре сетве одређене врсте потребно је извршити избор парцеле на којој ће се та култура гајити.
Избор парцеле у органској пољопривреди је важан као и остали чиниоци у систему заштите
биљака. Избор парцеле треба да буде усаглашен са ставом да органска производња буде далеко од
загађивача. Ако је пак неко подручје у комбинацији са климатским чиниоцима подложно
интензивном јављању одређених болести, штеточина и корова, за гајење одабрати отпорније сорте
и хибриде. Осим тога, на таквим земљиштима обавити превентивне мере деконтаминације.


Избор парцеле у погледу квалитета највише зависи од културе. Тако, пшеница (нарочито озима)
захтева земљиште богато хранивима које није кисело. Добри предусеви за пшеницу су луцерка,
детелина и друге легуминозе а од житарица овас.Јечам просо и шећерна репа спорије ничу, слабо
подносе закоровљеност, па их је препоручљиво гајити после усева који смањују закоровљеност
земљишта. У том погледу, као и у погледу хранива,раж и овас су мање захтевни. Кукурузу и
сунцокрету погодују земљишта богата хранивима и релативно добро подносе сушу у ранијим фазама
раста и развића.



За кромпир су најпогоднија лака, хумусна земљишта добре структуре јер на тешким земљиштима кромпир увек даје слабије приносе. Најбољи предусеви за кромпир су легуминозе, биљке за зеленишно ђубрење и све остале које остављају земљиште у растреситом и незакоровљеном стању. Зрнасте махунарке углавном захтевају средње тешка земљишта која имају повољан садржај хумуса и ваздуха, што олакшава процес азотофиксације.




Сам начин, време и дубина сетве директно зависе од културе. При сетви ратарских култура у органској производњи употребљава се 10-15 % више семена у односу на конвенционалну производњу. Осим тога, сетва се обавља у последњој декади оптималног рока сетве одређене врсте, што заједно са претходним представља меру борбе против корова. Да би семе брже и уједначеније ницало, оно се пре сетве може наклијавати, квасити и подгревати.


У органској производњи обично се употребљава око 200 кг семена пшенице по хектару.Сетва се може обављати у редове, пантљике, кућице или омашке. Дубина сетве свих правих жита је око 3 цм, јединораж се сеје нешто плиће (око 2 цм). За сетву јечма је потребно нешто већа количина семена (за око 20 %) у односу на остале житарице. Кукуруз се сеје на дубину 4 - 5цм и пошто захтева доста хранива осим ђубрења стајњаком у јесен, потребно је обавити ђубрење још једном или два пута у току вегетације. Кртоле кромпира се најчешће ручно саде у претходно направљене бразде и то на размаку од 15цм унутар реда, а размак између редова се креће 65 - 75 цм.



Рашић Сузана, дипл.инж. ратарства