Ова једногодишња биљка припада породици купусњача. Има зелене елиптичне листове мање или више усечене. Листови у основи стабла формирају розету. Цветови су ситни прљаво беле боје. У исхрани се користи као лиснато поврће.


Највише се користи у свежем стању, као салата или као додатак супама, чорбама, пастама, рижоту, пицама, специјалитетима од дивљачи, плодовима мора, роштиљу. Листови руколе су опорог укуса. Укуснији су млађи листови. Рукола садржи пуно воде, угљене хидрате, беланчевине, калцијум, магнезијум, гвожђе, калијум, фосфор, као и витамине (А,C, К,B комплекс). Њени активни састојци имају антиканцерогена својства. Рукола чува срце, регулише варење, чисти крв. Користи се за лечење остеопорозе, чира, хроничног затвора, прехлде, кашља.




Руколу треба гајити на лаким, песковитим и средње тешким земљиштима. Она нема посебне захтеве према топлоти и отпорна је на мраз. Највише јој одговарају земљишта неутралне реакције мада успева и на земљиштима слабо алкалне реакције. Воли осунчане терене, али успева и у полусенци и на ветровитим теренима. Има кратку вегетацију, 40 дана од сетве.



Обрада земљишта се обавља на 20 cm дубине. Производи се директном сетвом. Може се сејати од марта до октобра, и то сукцесивно на сваких недељу дана. За сетву је потребно 1,5-2 kg. семена по хектару. Сеје се на међуредном растојању од 25 cm и 3-5 cm у реду. Тражи редовно заливање и сузбијање корова, а слабо је нападају болести и штеточине. Беру се поједини листови или се чупају целе биљке.





Др Мијодраг Ђорђевић