Припрема земљишта почиње рано у јесен дубоким орањем на 25-35 cm. Ђубри се комплексним минералним ђубривом NPК 15:15:15 које садржи сумпор у количини од око 700 kg/hа и то 2/3 PК пре дубоког орања, а остатак пре предсетвене припреме земљишта и у прихрани. Стајање воде на површини земљишта узрокује угинуће биљака, не подноси директну ђубрење стајњаком, јер долази до продужетка вегетације и смањења квалитета.


Озими бели лук захтева много светла, па су за његово гајење погодна сунчанија плодна и дубока земљишта која добро држе влагу. Узгаја се у плодореду и то након кромпира, купусњача, краставаца, салате, тиквица, шаргарепе и першуна. На исту површину може доћи тек након 3-4 године.


Сади се у октобру месецу и користе се само добри и здрави ченови, од крупнијих ченова, уз једнаке услове, добију се квалитетнији приноси. Садња се обавља на дубину од 4 cm, а код гајења на гредицама размак између редова износи 15-20 cm, док је пак размак у реду 10 cm. Међутим, код садње је важно правилно посадити ченове, и то врхом према горе. У противном, «наглавачке» посађен чен теже или уопште никако не ниче.



Нега се састоји од плевљења, окопавања и прихране азотним ђубривом. У пракси, по квадратном метру сади се око 50 ченова или у просеку шест луковица.То значи да нам за површину од 100 квадратних метара треба око 15 kg садног материјала.


Бели лук се вади када лишће пожути и када полегне 50% биљака, те није препоручљиво чекати да се зелена маса потпуно и осуши. Вади се мотиком, а на лаганим земљиштима руком или специјалним машинама. Након вађења се суши и то на пољу ако је суво и топло време. Распростире се у танким слојевима. Треба избегавати директну сунчеву светлост. Суши се 6-10 дана и након тога се слаже у складишта у танким слојевима. Затим се реже стабљика на 4-5 cm изнад луковице. Принос износи 10-20 t/hа и више. Чува се на сувом и ветровитом месту при температури од 0°C, ако нема довољно ваздуха труне.





дипл.инг Нада Лазовић-Ђоковић