Гаји се због задебљаног-округлог (сорта париска), цилиндричног (нантес) или издуженог, купастог облика (сантене). Најквалитетнији је корен чији су средњи део (срцика) и корен исти, тамнонаранџасте боје.

Шаргарепа не подноси високе температуре и недостатак светлости и влаге у земљишту. Одрасле биљке добро подносе и ниске температуре (до -8 степена). За раст је најповољнија умерена влажност земљишта. Ако се сувише залива, корен брзо трули. Корен пуца када се, после дужег сушног периода, шаргарепа обилно залије (или падне обилна киша). Шаргарепи највише погодује средње лака и лака, растресита плодна и дубока земљишта. Најчешће обољевање је пегавости листа.

Производња шаргарепе

Шаргарепа се најчешће узгаја у ниским и полувисоким тунелима. Због дуге вегетације није најрентабилнија за гајење у пластеницима и стакленицима.

За узгој су најпогодније ране сорте (париска), или сорте типа нантес. Сетва може бити у јесен (септембар, октобар) и зими (децембар, јануар и фебруар).

Земљиште за узгој шаргарепе треба да је структурно. То знаци да се при припреми земљишта уноси тресет или песак уз 1-2 кг загорелог стајњака на м2, 50 г азота и 100 г фосфора, 120 г калијума и 50 г магнезијума на м2.

Сетва се обавља у редове са размаком измедЈу редова 20 цм, а у реду, после проређивања (у фази првог листа)остављају се биљке на растојанју 5-8 цм. При гајењу у ширим објектима сеје се у пантљике, са размаком између пантљика 50-60 цм.

Земљиште се после сетве залије, а при температури око 18 степени шаргарепа никне за 15-20 дана. У фази 3-4 листа треба обавити прихрањивање са 20-50 г Н и К ђубрива на м2.

За раст шаргарепе погодна је температура око 18 степени, уз влажност землјишта 75% ПВК (залива се сваких 10-12 дана). Међуредна обрада обавља се 2-3 пута док се розета листова не развије, тако да затвори редове.