Зелена салата (Lactuca sativa L.), једногодишња биљка из фамилије главочика (Asteraceae), гаји се због укусног лишћа и главица. Пријатан укус салате потиче од лактуцина – млечног сока који отвара апетит и помаже варење. Свежа салата садржи: угљене хидрате(2,5%), протеине(1,2%), уља(0,2%), целулозе и минерала око 0,5%, а од минерала најбогатија је калијумом.Поред калијума свежа салата садржи калцијум, гвожђе, манган, магнезијум, јод, кобалт, никл, силицијум и бакар. Од витамина највише има витамина C, каротина, витамина групе B и нешто мање витамина Е.


Због могућности гајења током целе године и кратког вегетационог периода (35-90 дана), интерес произвођача за гајење ове повртарске културе расте, посебно у подручјима повртарске производње надомак великих градова. Врсту и тип салате за гајење одређује жеља потрошача у одређеном региону гајења. Код нас је у производњи најзаступљенија главичаста салата меких листова или сорте са путерастим, меким листовима тзв. масленке.


Код производње салате у јесењим роковима сетва се обавља од половине августа до половине септембра за гајење салате у заштићеном простору и од половине јула до треће декаде августа за гајење на отвореном. Најважнији услов за успешно гајење је правилни одабир сорти. За гајење у овим роковима треба бирати озиме форме салате и то у зависности од начина садње да ли се ради о садњи на отвореном или у заштићеном простору изабрати адекватну сорту.


Сеје се из натуралног или пилираног семена. Веома важни су и температурни услови. Оптимална температура за клијање и ницање салате је 15-18°C, а после ницања 12°C. Температуре преко 20ºC неповољне су за принос јестивог дела. Темпертуре ниже од 6ºC у време ницања или садње расада делују неповољно на развој биљке, па се добијају мањи приноси и слабији квалитет. Салата тражи доста светлости и влаге и од ових услова зависи квалитет главице. Оптимална релативна влажност ваздуха износи 75-85%, а земљишта 70-75% од пољског водног капацитета.


Салата је захтевна према типу и плодности земљишта. Не подноси сиромашна, тешка и кисела или алкална земљишта (оптимална pH од 6,5-7,5). Салату треба гајити у плодореду, а добри предусеви били би: парадајз, црни лук, може и шаргарепа. Лоши предусеви за салату били би целер и першун.



Семе се сеје у саксије ( контејнере или хранљиве коцке) или гајбице. Сеје се једна семенка у једну ћелију или у коцку натопљену водом, а затим је покривамо танким слојем компоста, помешаног са земљом и песком. Сетва у гајбицама је најмање препоручљива због густе сетве, па током расадног периода долази до оштећења корена. Сетва у гајбицама или хладним лејама обавља се у редиве са 1-3g/m2 леје.


За јесењу и зимску производњу заливање је ређе 3-4 пута недељно битно је да подлога не буде сува. Производња расада траје 4-5 недеља. Семе се сеје 25-30 дана пре планираног рока садње на сталном месту. Уколико се салата гаји у хранљивој подлози, која већ садржи ђубриво расад треба прихранити једном до два пута пред крај производње расада. У овом периоду биљке треба ђубрити ђубривима која имају повећан садржај фосфора NPК= 10:30:20 или 8:16:24.


Расад треба проветравати због одржавања оптималне температуре, поливати, калити пред расађивање и сенчити. Одржавање оптималне температуре постиже се проветравањем и орошавањем. Каљење се обавља све дужим проветравањем и спуштањем температуре. При производњи расада у летњем периоду сенчење је обавезно.




Биљана Николић,струч.сар.за рат.и поврт.