Свако годишње доба идеално је како бисмо наш организам припремили за повећане активности и напоре, те га одржавали у доброј форми, опскрбљујући га вредним нутријентима. Зато, без обзира на годишње доба, препоручује се сезонско поврће као што је: спанаћ, блитва, брокула, карфиол, празилук, кељ, млади лук и остало поврће као целер, цвекла, шаргарепа итд. Поврће у исхрани је природни извор витамина и енергије, а правилним избором и количинама, не утиче на повећање телесне тежине!


Овде наводимо неке од ЗЛАТНИХ РАЗЛОГА зашто конзумирати ЗЕЛЕНО и ОСТАЛО ПОВРЋЕ :


1) научници су открили да прехрана богата зеленим поврћем повећава наш имунолошки систем, поготово сузбијањем канцерогених болести (садржи антиканцерогене спојеве као што су лутеин и синигрин) – брокула на првом месту;


2) поврће садржи витамине (бетакаротен, витамин C и Е - антиоксидансе), фолне киселине, угљенехидрате, беланчевине, минерале (калијум, калцијум, гвожђе,магнезијум ) елемената нужних за правилни физиолошки развој станица и за одржавање хормонске равнотеже.


3) свако зелено поврће има малу калоријску вредност – у просеку на 100 грама поврће садржи отприлике од 25-40 kcal;


4) узимањем зеленог поврћа (сирово или кувано, или салате) смањујемо потребу за уносом остале хране до 30%, те својим садржајем баластних супстанци (поготово карфиол) даје нам на дуже време осећај ситости – што увелико помаже смањењу телесне тежине;


5) сокови од поврћа (шаргарепа, целер, цвекла са додатком лимуна) изврсно помажу при детоксикацији организма – нпр. код превеликог уноса масноћа, шећера и тешке хране – поготово након празника ;


6) сво поврће има диуретичка својства (због великог садржаја воде – неко поврће до 80%) те његовим конзумирањем превенирамо повишени крвни притисак, смањујемо тегобе с бубрезима и мокраћним каналима (нпр. празилук);


7) зелено поврће додатно стимулише ензиме који се активирају током нашег варења (потстичу метаболизам угљених хидрата и беланчевина), те се на тај начин активира рад станица и делује подмлађујуће;



8) садржи значајну количину танина, као и хлорофила који помаже у зарастању рана,


9) концентрисани извори хлорофила су: спанаћ, шпаргле, зелена паприка, брокуле, купус, боранија, грашак, кељ, празилук, зелене маслине, зелене салате, блитва и морске алге. Хлорофил побољшава измену енергије и супстанци, тиме убрзава отпуштање токсина, успорава бактеријски раст те јача енергетску структуру станица.


10) научници и лекари уверили су се како је примена суплемената хлорофила побољшала крвну слику пацијентима с анемијом, побољшала рад срца и позитивно утицала на регулацију крвног притиска.



Из свега наведеног довољно је разлога како бисмо свакодневно у наш организам уносили одређене количине свежег или куваног поврћа, те нашем телу осигурали довољно снаге, имунитета и потребне енергије.