У биовртларству нема корова односно штетних биљака, сваки коров има своју сврху и потребно је добро упознати биљке које расту у нашим вртовима како би их знали што боље искористити.


Коровима су одређене биљке прозвали конквистадори приликом откривања америчког континента кад су затекли америчке домородце да узгајају "некорисне" биљке заједно са "корисним" биљкама, а да некорисне "немају" никакву сврху. То је потпуно нетачно, јер корови имају итекакву сврху.


Кажу да су корови заправо "зелени кажипрст", сведоци нашег лошег поступања с тлом и они обилно расту једино где је човек запоставио земљиште или нарушио природну равнотежу. Они су заправо природни поправљачи човекових грешака, врхунски су специјалисти преживљавања.


Према корову који расте можете одредити квалитет тла. Наравно, немојте следећу поделу схватити дословно, ово правило важи уколико одређене врсте корова изузетно бујају на некој површини. Многе врсте су честе на свим врстама тла у некој равнотежи, али ако неке врсте изузетно доминирају на некој површини, тада можемо установити повезаност између корова и врсте тла.



Па тако можемо издвојити корове као индикаторе тла:

Кисела тла : киселица, штавељ, прстасто камена папрат и преслица - они шаљу упозорења чим у тлу почињу промене нагоре - кад киселост наступа због недостатка ваздуха, устајалости воде у горњем површинском слоју, недовољне дренаже, вишка киселог ђубрива и недостатка хумуса.


Тло богато хумусом (првенствено азотом) - бела лобода, црна помоћница, камилица, мишјакиња, обична и мала коприва, пољска честика и горушице, русомача, широка пепељуга, коприва.




Већина корова које расте по нашим вртовима и пољима заправо је и лековита и јестива. Ево неколико њих који су јестиви и лековити:

Јестиво поврће : мишјакиња, портурлак, бела лобода, црвена нежарећа коприва, коприва, кисељак

Лековито биље : камилица, маслачак, русомача, камилица, различак, пирика ...




Зато, уместо сузбијања, уврстите ове биљке у вашу кућну апотеку и у ваш јеловник.




Силвија Колар - Фодор