Од врта се више не очекују велики приноси и плодови него да они буду природни. Пермакултура је свашта и ништа, све до тренутка кад је почнете примењивати. Свакако није повратак на старо, односно начин живота наших бака и дедова. То је хармонија људи и земље, која на одрживи начин осигурава храну, енергију, склониште и остале материјалне и нематеријалне потребе. Пермакултурни дизајнер и баштован може користити доступне информације с циљем обогаћивања земље од које и на којој живи.


– У пермакултури човек више није на првом месту, него Земља, а благостање се не постиже експлоатацијом него обогаћивањем ресурса од којих живимо – истакао је Мирослав Киш, дипл. пермакултурни дизајнер.


Кад је уређен према препорукама и начелима из пермакултуре, врт може изгледати шармантно, разиграно или очаравајуће, а може бити и прилично неуредан, напола зарастао у коров. Од врта се више не очекују максимални приноси и највећи плодови него се тражи да они буду природно балансирани и оптимални. Тако престаје експлоатација земље и почиње деловање у складу с њом. Малчиране вртне гредице штеде ваше време и новац. Мање треба ђубрити, окопавати, плевити. Малчирање је преузето од листопадних шума, кад у јесен опадне лишће и прекрије тло. Шуме стварају хумус. Пермакултурни баштован у томе је бржи од шуме.


Знаћете да је ваш врт пермакултуран кад гредице формирате у природним облицима (криве, лукови, спирале), у свакој гредици посејана је поликултура, врт не морате окопавати ни ђубрити сваке године, ако је баштенска земља, али и стазе, непрестано покривена биомасом (слама, сено, сува трава), кад у врту нема корова, али не зато што сте га почупали него га називате – самоникло биље у складном саживоту с повртњаком. Врт је пермакултурни кад не сејете сво поврће изнова сваке године него пустите да се само засеје – казао је М. Киш.



Јачање здравља


У пермакултурном врту превентивно се користе биљни приправци (фитонциди) који јачају отпорност и здравље биљака. У једном углу баште може бити зова, а у другом сунцокрет. Ако је довољно велика, ту је и језерце за скупљање кишнице, наводњавање, ублажавање распона максималне и минималне температуре. Једногодишње, двогодишње и вишегодишње биљке размештене су тако да се међусобно слажу и подупиру.


– Врт може бити смештен у воћњаку или винограду, делимично или у целини. Пермакултурни дизајнер може се поиграти стварањем разноликих микроклиматских услова и разместити поврће међу грмове бобичастог воћа или нижа стабла, која могу имати важне функције (фиксирање азота у тлу, проток воде кроз слојеве). Ту могу живети и кокоши или патке због пужева – објашњава М. Киш.


Врт мора бити уклопљен у крајолик и у њему морају бити попуњени ланци исхране. Може садржати биљно-животињске заједнице, може бити заштићен ветробранима или обликован као "замке за сунце". Пермакултурни врт је економичан, не троши више енергије, рада и новца, у семену, садницама и другим потрепштинама него што даје у поврћу и плодовима, а при том је земља на крају сезоне у бољем стању него на почетку. Пермакултурна економија урачунава све што вреди, а не може се изразити новцем: квалитет живота, здравље и здрава храна, задовољство. Ако желите дознати више посетите https://www.permacooltura.net./.


У креативном приступу баштованству све је у складу с природом, а такав је и начин живота
Кад би пермакултура била само баштованство, за њено постојање не би било већег разлога. Познати су многи успешни приступи баштованства. Је ли потребно измишљати нови? Чини се да јесте. Пермакултура је свесно обликовање и одржавање пољопривредно-продуктивних екосистема које одликује биоразноликост, стабилност и жилавост природног екосистема.


Препорука– направи свој врт по узору на природу, а затим га одржавај и живи од њега. Пермакултура је практична делатност у врту, на окућници, крајолику. Нема врта, нема ни пермакултуре. Обухвата делатности потребне за егзистенцију, а на крају не мора обухватити ништа осим вашег начина и садржаја живота. Нуди већ проверена решења. Економичност и одрживост пермакултурног врта базира се на природним законитостима. Креативан приступ баштованству наводи на живот у складу с природом.




Мирослав Киш