Чичока потиче из Америке. Њене вредности су познавали Индијанци који су је називали "сунчани корен". У 17. веку добија своје енглеско име. У то доба чичока је у Европи била популарнија од кромпира, али касније кромпир је потиснуо, па је постајала "интересантна" само у време велике глади. У новије време све чешће се користи иу свету, и код нас.


Kључни састојак - ИНУЛИН.


Чичока је врло хранљиво поврће ниске енергетске вредности, само 79 калорија у 100g. Она је и богат извор калцијума, гвожђа, цинка, витамина B1 и B2, беланчевина, калијума, фосфора, витамина А, а добар је извор витамина C и D, протеина, масти, целулозе, угљених хидрата ...


Кртола чичоке може да се једе сирова, као салата, а може и да се пржи, кува или пече. Младе стабљике, с лишћем висине до 30cm, могу да се користе у исхрани људи, као салата и вариво. За разлику од кромпира који садржи скроб, кртоле чичоке сaдрже полисахарид инулин. Ваља истаћи да кртоле извађене у пролеће имају мање инулина, али су зато слађе.


Инулин, кључни састојак чичиоке, је полисахарид који садржи фруктозу. То је пробиотик, што значи да стимулише развој корисних бактерија у цревима (бифидобактерија и ацидофила), које имају вишеструко деловање на здравље: елиминишу штетне микроорганизме цревне флоре (нпр. салмонела, кандида ...), спречавају цревне инфекције, побољшавају апсорпцију минерала за 20% (посебно калцијума, магнезијума и гвожђа), саме производе витамине B комплекса, смањују производњу токсина јетре, јачају имунитет и помажу у превенцији рака дебелог црева. Инулин, дакле, нормализује варење, ревитализује цревну флору код примене антибиотика, помаже код опстипације и цревних инфекција. Осим тога, инулин нормализује ниво триглицерида и холестерола у крви, чиме спречава кардиоваскуларна обољења и постепено смањује масне наслаге. Како разградњом инулина не долази до пораста нивоа шећера и инсулина у крви, чичока је одлична намирница за дијабетичаре.


Особе које једу сирову кртолу чичоке мање обољевају од каријеса зуба. Чичока помаже и код алергија на храну, високог крвног притиска, а препоручује се и малокрвним особама.



Свежа, кувана, печена?!?!


Чичока подсећа на кромпир или корен ђумбира. Има слаткаст укус. Најчешће се припрема као кромпир, кувана (најбоље неољуштена) и печена, али се може припремати и сирова, као салата, са осталим поврћем, или као зимница.


Пошто се већина њених хранљивих састојака налази непосредно испод коже, најбоље је да је не љуштите , него само да је добро оперете пре кувања. Ако је сечете, сеците је непосредно пре припремања, да не би потамнела, или је попрскајте водом са лимуном или сирћетом да бисте спречили оксидацију. Кување са кожом може да доведе до њеног тамњења, због високог садржаја гвожђа.


Ако једете свежу чичоку, најбоље је да је исечете на танке режњеве, додате у салату и уживате у њеном хрскавом укусу. Или, да је исечете и маринирате у мало екстра девичанског маслиновог уља и сока од лимуна или пиринчаног сирћета. Када припремате супу од свежег поврћа, додајте и чичоку у блендер.
Ако је пржите, исецкајте је и пропржите заједно са другим поврћем у мало маслиновог уља . Чичока ће омекшати за 4-6 минута, а ако желите да буде хрскавија пржите је 2-4 минута.


Чичоку можете пећи целу или исецкану. Замочите је у мало маслиновог уља, па је ставите у плех. Пеците на 200 степени 30-45 минута ако је цела, односно 20-25 ако је исечена. Повремено је окрените. Додајте со и бибер по жељи.


На пари, исечену чичоку треба кувати на високој температури 5-8 минута. Можете је зачинити по жељи или од ње направити пире, као од кромпира.


Чичоку можете да кувате целу или исечену. Убаците је у воду која ври и кувајте 10-15 минута ако је цела, а 5-8 ако је исечена. Можете је зачинити по жељи или од ње направити пире, као од кромпира.
Можете је чувати до две недеље у фрижидеру, или у папирној кеси на хладном, тамном месту.


ОПРЕЗ Због великог садржаја калцијума чичока се не препоручује пацијентима чија је исхрана базирана на смањеном уносу калцијума.Чичока може да изазове појаву гасова. Ако је никад нисте јели, пробајте прво малу кочину, док не видите како ће да реагује ваш организам.



Вишегодишња зељаста биљка која се гаји због крупних ружичастих ослатких кртола у којима нема скроба, него инулина, због чега их за исхрану користе особе оболеле од шећерне болести. Служи и за индустријску екстракцију инулина, полисахарида који хидролизом не даје гликозу, него фруктозу, због чега се и препоручује за исхрану дијабетичара, најбоље пресан.Ипак, највећи учинак за дијабетичаре има конзумација плодова у јесен јер се инулин током периода стајања губи-претвара у скроб.


Слатки кромпир је топлољубива врста и најбоље успева на дубоким, плодним земљиштима. Тражи високу влажност, тако да код нас даје добре резултате само уз наводњавање. С обзиром на изражене захтеве према температури и светлости најбоље успева на осунчаним местима.


Земљиште за производњу слатког кромпира у јесен се дубоко узоре, уз истовремено уношење стајњака (20-30 t/hа) и минералних ђубрива (60-90 kg/hа), NPК (половина пред садњу, а остало у прихрањивању).


Кртоле се убирају у јесен, слично као кромпир, када цима пожути (у јесен). После вађења, кртоле се остављају на сунцу ради сушења, после чега се складиште у подруму или се трапе на исти начин као кромпир.


Принос кртола креће се од 20-80 t/hа, с тим да једна биљка у оптималним условима формира 9-11 кртола укупне масе 4-5 kg.





Текст преузет са https://www.agroinfotel.net/