Топла леја је облик заштићеног простора за производњу расада раног поврћа,ређе и плодова. Постоје више типова топлих леја. Према ширини могу бити једностране или обичне и двостране или холандске.Могу се подизати на површини када се називају надземне или париске. Супротно њима постоји и укопани или руски тип топлих леја Из наведених типова могу се извести све могуће комбинације, као нпр. руско-холандска, укопана двострана, или париско-холандска надземна двострана топла леја.


Грејање топлих леја може бити различито, а најчешће је класично: незгорелим стајњаком. Други видови грејања су топлом водом и електричном енергијом.Најбоље греје коњски, онда овчији и на крају говеђи стајњак, кога има највше и који се најчешће користи. Међутим, његове особине могу да се поправе на тај начин што се при формирању топле леје он меша са сламом и плевом у односу 1:1. Таква мешавина дуго згорева јер садржи много целулозе из сламе, тако да се елиминише недостатак кратког трајања згоревања и грејања говеђег стајњака.На овај начин продужава се време грејања са 32 на 60 дана, док обични коњски стајњак греје леју 48 дана, рачунајући 15 °С као доњу границу потребне топлоте у супстрату. Ево како се подиже једна надземна,једнострана топла леја.


Одабере се осунчано, оцедно и од ветрова заклоњено место,са извором воде у близини, ограђено и сигурано од приступа домаћих или дивљих животиња. Класична топла леја има дужину 4 и ширину 1,5m. Слој стајњака који служи за грејање мора да буде за пола метра дужи и шири,како би се обезбедило добро грејање ивичних делова леје, што значи да трап треба да буде 5x2,5m.


На самој површини земље најпре се ређа неки крупни биљни материјал,нпр. кукурузовина или неокресано грање, у танком слоју, како би се обезбедила дренажа. Преко тога ређа се стајњак помешан са сламом. Уколико је стајњак сув и хладан, кантом са решетком треба да се кваси мешавина топлом водом. На овај начин обезбеђује се потребна топлота за убрзан рад микро организама који разлажу органску масу и ослобађају топлоту.



Дебљина слоја стајњака зависи од тога каква је клима у одређеном периоду, да ли се леја подиже у току зиме или раног пролећа, колико ће биљке бити дуго у њој и слично. Добро нагажен стајњак дебљине 50 cm може да греје леју 60 дана. Следећи потез треба да буде растурање гашеног или негашеног креча по површини како би се умањила киселост средине а повећала базичност и на тај начин спречио раст печурака у леји са расадом.


Негашени креч још даје и топлотни стимуланс, јер се постепеним гашењем ослобађа топлота која је потребна за активирање микро организама. На тако припремљен трап поставља се рам од чистих дасака ширине око 30 cm. Леја треба да се орјентише у правцу исток-запад, по дужини. Северна страна рама треба да буде виша за 5-10 cm у односу на јужну, што може да се постигне уградњом једне шире даске у рам или подметањем комада цигле под рам са северне стране. Овај нагиб је потребан из два разлога: прво,омогућава кос положај прозора и нормално сливање воде као са крова, и друго, омогућава боље продирање косих сунчевих зрака у леју, јер је угао упада светла кроз косо стакло тупљи и повољнији,што је веома важно за грејање леје кроз стакло и добро осветљавање биљака.


Када је рам постављен,у њега се ставља земља и пуни леја супстратом у коме ће биљке да живе.Супстрат треба да испуни низ захтева у погледу квалитета и чистоће. Најчешће је то мешавина баштенске земље и згорелог стајњака у односу 1:1. Ово треба да се припреми на јесен, док је још топло због дезинфекције хемиским препаратима. Наиме најбоља средства за дезинфекцију делују на температурама изнад 10 °С. Таква су вапам и дозомет (базамид гранулат).




Видановић Срђан