Рен је вишегодишња зељаста биљка из породице крсташица. Гаји се због подземног стабла-корена. Расте на влажним местима, око 1m висине, са великим по ободу назубљеним листовима и ситним цветовима беле боје сакупљеним у цвасти. Корен је дебео и дугачак, споља жућкастосив, а изнутра бео. Млад корен није жилав. Љутог је укуса. Свеж корен се може користити током целе године.


За садњу рена треба користити здрав садни материјал (резнице) и добро припремити земљиште пре садње. Захтева средње тешка земљишта. Сади се на растојању од 70-90 cm између редова и до 25cm у реду. Садња се обавља од средине марта до средине априла.


Рен има велике захтеве за водом нарочито у току јула и августа. Тражи земљишта богата хумусом. Изразито је калиофилна биљка, а захтева и велике количина азота и фосфора. Азот је потребан за формирање вагетативне масе, фосфор за раст корена, а калијум за оптимални садржај суве материје и шећера.


Може се гајити као једногодишњи, двогодишњи и вишегодишњи усев. Код једногодишње производње обавезан је плодоред. Корен рена се вади септембра и може се чувати свеж или закопан у влажни песак.



Корен рена је богат витамином C, садржи и гликозид, морозин, синигрин, глутамине, калијум, етерична уља. Користи се као стимулатор органа за варење,за болести плућа, бронхија, одбрану организма од вируса.Чисти крв, отклања умор, ублажава реуматске тегобе. Користи се против пега, осипа од сунца, акни и бубуљица.


Сиров, грубо или ситно нарендан додаје се сосовима. Сосови са мајонезом, слатком павлаком или јабукама припремају се са реном који је термички обрађен. Рен се прелије топлом супом или се кратко стави у топлу рерну. Кувањем етерична уља врло брзо испаравају, па није погодан за кувана јела. У продавнице рен долази у стакленим теглама, тубама или у праху.




Др Мијодраг Ђорђевић