Због своје лековитости, цвекла се одавно употребљава у народној медицини, али се и у савременој медицини све чешће користе њена лековита својства.


Цвекла је двогодишња зељаста биљка, има тамно зелено лишће и корен лоптастог или купастог облика који је црвене боје. Гаји се у баштама као поврће, али се сеје и на већим површинама као индустријска биљка.


Због својих лековитих састојака, највише се користи корен, он садржи мало калорија, а доста корисних састојака, витамина и минерала.



Састав корена цвекле

Лековита своства корена цвекле потичу од: антоцијана, бакера, беланчевина, бетаина, бетанина, биљних влакана, биљних масти, брома, витамина B1, B2 и B12, витамина C, гвожђа, јода, калијума,калцијума, кобалта, литијума, магнезијума, мангана, натријума, оксалну киселине, природних шећера, рубидијума, селена, стронцијума, сумпора, угљених хyдрата, флуора, фолне киселине, фосфора, хрома, цезијума, цинка.



Лековита својства

Благотворно делује на организам и повећава његову отпорност на инфекције респираторног система. Идеално делује на снажење физичких или исцрпљених особа. Лековитом је чине бетанин и бетаин, глутаминска и аспарганска киселина (веома важне за функцију мозга и нерава). Антоцијан је обојена црвена материја која у себи садржи велику количину гвожђа. Цвеклин сок повољно утиче на обнављање крви, отклања сметње у крвотоку, регулише крвни притисак, сузбија тумор. Подстиче лучење мокраће и размену материја, регулише рад желуца и црева, јача јетру, подстиче лучење жучи. Умирујуће делује на нервни систем. Погодна је у лечењу надбубрежне жлезде. Препоручује се у лечењу остеопорозе. Не смета особама са поремећеном желудачном киселином. Цвекла је јединствена због високог садржаја анти-канцерогених материја и каротеноида ( терапије против рака Рудолфа Брojса).Ово поврће је такође одличан извор фолне киселине. Цвекла је препуна антиоксиданата, који штите организам од превременог старења и помажу у борби против многих болести па је због тога зову еликсир младости.


Цвекла се можете конзумирати у куваном или сировом облику. Током кувања цвекла губи неке вредне састојке, због чега се препоручује конзумирање цвекле у сировом стању. Као лек се најчешће користи сок од цвекле.




Влајковац Јоргованка, дипл. инг