Leptinotarsa decemlineata



Кромпировa златицa је паразит који првенствено напада кромпир, па касније парадајз, патлиџан, украсни дуван и ... Прва генерација златица која је презимила зиму у тлу излази на пролеће са главним задатком: парење. Њихова главна сврха је наставак њихове врсте и оне не поједу баш толико много колико оставе оне који ће све појести - младе златице. Јајашца полаже женка испод листова кромпира, тј на унутрашњу страну листова.


Почетна боја јајашца је оваква:









па постаје тамнија









да би се на крају излегле мале златице









које имају јааако велики апетит









Мој савет - од почетка стражарити у кромпиру, уништити прве велике и згњечити сва јајашца која видите - прегледати кромпир. Ако пробате избројити, по групи има педесетак јајашца - једноставније је да уништите све на окупу него кад се једном излегу и разбеже по биљци. И опрез - и бубамара, јако користан инсект у Биоврту јајашца одлаже на исти начин као и златица, једина је разлика што су бубамарина јајашца мрвицу мања и светлија - бледо жута - од јајашца златице, па пазите да их не замените.


Друга генерација златица има мисију пождерати све до чега дође, кад заврши с кромпиром напада парадајз и патлиџан, па се најесен укопава за презимљавање.




СРЕДСТВА ЗА ПРСКАЊЕ

Прво средство које се може применити рано на пролеће је супа од листова зове - мирис зове камуфлира мирис кромпира па га златице које су у потрази за храном не могу нањушити.
Наводно их одбија и рен, тј супа од рена - потопити рен у кишници на 3-5 сати и том супом прскати биљке
Супа од коприве - чула сам да је помогло и прскање копривином супом и да је уништило златице, па се и то може испробати.




ПРИРОДНИ НЕПРИЈАТЕЉИ

Златица у нашем поднебљу има мало природних непријатеља, мислима да је једе нека врста ћурки и патки, и јајашца нападају неки паразити, а постаје отпорна на све нове пестициде којима ју прскају. Иначе има добар (еволуцијски) трик: кад осети напад предатора (кад ју покушате узети с биљке) - пусти се и падне на тло и откотрља се, па је је тад мало теже уочити - јако интелигентан начин за преживљавање.
Природни непријатељ им је и смрдљиви мартин (Podisus maculiventris) - постоји много подврста те врсте, неки су биљоједи а неки предатори, а 2 врсте су природни непријатељи кромпирове златице, нападају ларве кромпирове златице и исишу их.

На слици је смрдљиви мартин који је чест у нашем поднебљу, а приметила сам да њега јако привлачи цвет рабарбаре и да је рабарбара у фази цветања крцата смрдљивим Мартином који се на њој јако воле окупљати и размножавати - дакле, посадите обавезно и рабарбару у врту . У САД-у се ове врсте предатора чак и могу купити, баш циљано за примену у биовртларењу.Постоје и неке врсте паука које уништавају јајашца, али немам још довољно информација о томе.





ОСТАЛЕ МЕТОДЕ:

Постоји још једна метода сузбијања кромпирових златица, позната као метода уз помоћ ловних биљака - садња кромпира се врши у 2 фазе са временским раздобљима тако да први кромпир почиње венути, други је у врхунцу вегетације - већа количина се посади пре, ау каснијој фази посадимо барем два реда: након што први кромпир заврши с вегетацијом преостале се златице селе на други где их је пуно лакше скупити на мањој површини и уништити.

Од биљака које наводно терају златице позната је млечика, Euphorbia lathyris, коју се препоручује посадити између кромпира:

Моје лично искуство је да сваке године имам све мање кромпирових златица у врту. Млечика ми расте свуда по башти, има и рабарбаре која привлачи смрдљиве мартине, а оно нешто златица што запазим скупим ручно и уништим јајашца. Додуше, немам много кромпира, али мислим да је оно најосновније да није посађен као засебна монокултура јер у монокултури највише просперирају наметници, већ уз кромпир обавезно расте и камилица, невен и млечика.




Кромпирова златица има јако мало природних непријатеља и јако их је тешко држати под "контролом" на усевима кромпира. Највећи разлог томе је што се кромпир узгаја у монокултурама, а кад имате непрегледна поља монокултура, оне су идеално место за ширење паразита, који имају хране у изобиљу, па тако и идеалне услове за ширење.


Други разлог јесте управо коришћење инсектицида, јер догађају се 2 ствари:

- Најјаче јединке кромпирових златица успевају преживети те отрове, дакле развијају отпорност на отрове који људи користе и те особине преноси даље на потомство, па тако људи опет иду развијати још јаче отрове којима нажалост не трују само златице него цео околиш и себе

- Коришћењем инсектицида уништавају се сви инсекти, не само кромпирове златице, и тако се уништава равнотежа у природи. Жалосно је што се употребом инсектицида уништавају и природни непријатељи штеточина, па тако применом инсектицида дугорочно само чинимо још већу штету и правимо услове за још веће проблеме с кромпировим златицама у будућности.


Кромпирова златица има и природне непријатеље у нашим крајевима, најпознатији су смрдљиви мартини (Podisus maculiventris) - они исисавају младе ларве. Недавно сам открила још једног природног непријатеља кромпирове златице: раколики паук. Ова ми је врста паука сад више мање била мрска јер сам цветне раколике пауке (Misumena vatia) углавном виђала како лове пчеле, међутим врсту раколиког паука Xysticus sp "ухватил а "сам фотоапаратом како се храни ларвама кромпирове златице.

раколики паук Xysticus sp









Зато, моја препорука је свакако покушати направити природну равнотежу у врту и по сваку цену избегавати примену инсектицида, како хемијских, тако и природних, јер и природни инсектициди убијају и корисне инсекте.

Моја метода сузбијања кромпирових златица у врту је механичка. Током априла и маја прегледам листове и наличје кромпира и скупљам излегле златице које се почињу парити и носити јајашца: скупљам одрасле јединке, а на наличју листова уништавам положена јајашца.

Крајем маја почињу се излегати младе ларве златица. Ако смо пропустили да уништимо јајашца, што је било далеко једноставније док су била сва на окупу, треба скупљати младе ларве кромпирове златице које се након излегања раштркају по целој биљци. Ларве су јако прождрљиве и ако не реагујете могу појести велики део листова кромпира, и тако у великој мери смањити род кромпира: листови биљке су "фабрике" које раде фотосинтезу и тако производе храну за биљке. Стога обавезно прегледајте ваш кромпир и скупљајте ларве кромпирове златице током јуна: најбитније је дакле скупити и макнути што више ларви до цветања кромпира, јер тада ларве могу направити највише штете за род кромпира.



А ево идеје како најлакше и најбрже скупити ларве златице. Наиме, ручно скупљање једну по једну златицу дуги је и напоран посао, па си можете мало помоћи једноставним помагалом: кантом. Једноставно је ставите испод кромпира, нагните кромпир у канту и истресите златице у канту.


Након што све скупите, можете све истрести на неку тврду подлогу и згазити. Знам, не звучи лепо, није ни мени пријатно то урадити, али радије бирам овакву методу него прскање.



Од могућих препарата за прскање, ларвама златица покварићете апетит ако кромпир попрскате чајем од гранчица тује (lat. Thuja). Због отровних материја које туја садржи оне престају да једу кромпир и већином угину. Чајеви од биљака вратић (Tanacetum vulgare) и киселог руја (Rhus typhina) делују слично, али мање ефикасно. Међутим, како сам и пре споменула, овим препаратима можете штетити и корисним инсектима.












Након што кромпир процвета, златице више не могу направити толику штету на роду кромпира као што то могу пре цветања. Након цветања већ можете вадити и млади кромпир за јело. Такође, већина златица у то доба године долази до фазе закопавања у земљу и развијања у младе одрасле златице, Дакле кад се ларва довољно нахрани, баци се с кромпира и закопава у земљу испод. Ова метаморфоза догађа се током јула, након које се појављују одрасле кромпирове златице. Ево како то изгледа док се закопају у земљу:












Препоручљиво је и даље скупљати златице, јер иако више не чине толику штету остатку кромпира, праве штету осталим културама. Наиме, током лета кромпир почиње страдавати од гљивичних болести као нпр пламењаче, те се услед јаких суша лишће кромпира почиње сушити. Тада кромпирове златице крећу даље у потрагу за храном, па нападају и остале биљке из породице помоћница: парадајз, паприке, патлиџане, неке врсте цвећа. Такође, све те златице које не скупите, на јесен ће се укопати у земљу и презимити , те се поново појавити на пролеће. Зато је и препоручљиво не садити кромпир идуће године близу места где је растао прошле године - да га златице теже пронађу.




Силвија Колар-Фодор


Текст преузет са https://www.biovrt.com/