Истовремено гајење две или више врста на истој површини представља здруживање или консоцијацију усева. У слободној природи спонтане фитоценозе су здружене биљне заједнице са уравнотеженим односима између заступљених врста.

За разлику од њих у агробиоценози човек комбинује здруживање врста по слободном избору.За успешно здруживање усева потребно је познавати односе између заступљених врста.Здруживањем усева партнери не смеју доћи у компензациске односе у погледу едафских и климатских чинилаца.



Важно је осим тога да чланови здруживања не делују различито на плодност земљишта, да партнери својим хабитусом не стварају сметње у обављању пољских радова и да мере заштите не наносе штете једном од партнера у здруживању.



- У погледу комбиновања усева постоје различите могућности од којих су најзначајнија здруживања:

1. Њивских усева (једногодишњих и вишегодишњих)

2. Повртарских усева (једногодишњих и вишегодишњих)

3. Њивских и повртарских (једногодишњих и вишегодишњих)

4. Дрвенастих засада (вишегодишњих)

5. Дрвенастих биљних врста с њивским и повртарским биљкама (једногодишњим и вишегодишњим)

6. Шумског дрвећа с пољопривредним биљним врстама.



Разлози здруживања усева су:

- болје коришћење вегетационог простора,
- повољно деловање једног партнера на другог,
- искоришћавање рубног ефекта,
- добијање приноса бољег квалитета,
- смањење ризика у граничним подручјима гајења неких усева.



Усеви имају различите потребе за хранивима и водом а усвајају их из различитих слојева земљишта. У здруженом усеву вода и хранива се равномерније искоришћавају. Због различитих висина појединих биљних врста облика и положаја листова у здруженом усеву боље се искоришћава светлост. Од свих разлога овај је најважнији и највише се примењује.

За болје искоришћавање вегетационог простора има више могућности:


- Екстезивна поликултура се примењује тамо где има мало обрадивих површина, где је земљиште лошег квалитета а и клима неповољна. Гајење биљака је на ниском техничком нивоу а гаје се једногодишње њивске и повртарске биљне врсте.

- Intezivna polikultura češće se javlJa u povrtarstvu zbog kraćeg vegetacionog perioda nekih povrtarskih bilJaka. Međutim i u povrtarstvu ima primera združivanJa useva u intezivnim uslovima. Kod nas je poznato združivanJe kukuruza s pasulJom, tikvom i bundevom. Međutim primenom savremene mehanizacije i herbicida ova združivanJa donekle su isklJučena.


Zoran Milosavljević
Savetodavac ratarstva-povrtarstva



Гајење здружених усева код нас углавном је почело средином прошлог века и обавлјало се без посебно утврђене научне методологије, односно нису постојале јасно утврђене рачунске методе, посебно у погледу поређења резултата добијених приноса.



Најперспективније комбинације здружених усева јесу: - kukuruz i vigna,
- ovas i grahorica,
- sirak i soja
od ratarskih, a u okviru povrtarskih vrsta najpoznatije kombinacije jesu:
- mrkva (peršun, cvekla) sa lisnatom salatom,
- mrkva (peršun, cvekla) sa mladim lukom,
- paradajz sa rotkvicom,spanaćem, salatom i sl.

Kao što se vidi, uglavnom se združuju vrste koje pripadaju različitim porodicama i sistematski su udalJene. Razlog je to što takve kombinacije smanJuju mogućnost pojave bolesti i štetočina, a i zakorovlJenost tih useva je manJa. Na povolJnijim zemlJišnim tipovima i u povolJnijim agroekološkim uslovima mogućnosti kombinovanja su veće.

Осим у ратарству, могућности гајења здружених усева у повртарству, чак и у заштићеном простору. Неке повртарске биљке се врло брзо развијају, губе листове или брзо образују продуктивни део .Друге врсте се одликују успореним порастом,развијају лисну површину врло споро и све је задржавају. На тај начин се врло ефикасно користи површина која је нарочито на окућницама мала.Неке врсте могу да издрже ниске температуре па се саде или сеју с јесени и у пролеће брзо образују продуктивни део. Ти усеви пружају у пролеће могућност усејавања биљака које имају слабији пораст.Углавном се здружују врсте које имају сличне потребе за топлотом и осталим вегетационим условима.



Највећи недостатак,који представља препреку ширења здружених усева на већим површинама,представља непостојање посебних сорти/хибрида гајених биљака намењених за овакав систем гајења.

У области органске пољопривреде успешно се ради на стварању алтернативних врста,пре свега стрних жита,које су се у пракси већ доказале својом стабилношћу у новонасталој ситуацији,односно прилагодиле измењеним условима земљораднје.

У оптималним условима здруживања главни усев не треба да трпи ,а други је споредни и додаје се да побољша квалитет добијене масе,повећа отпорност према болестима,штеточинама и коровима и да повећа сигурност у гајењу.Овај начин здруживања се обично користи ради добијања квалитетне биомасе за различите видове исхране домаћих животиња или у случају испитивања утицаја корова на гајене биљке

ПССС Јагодина