Црни лук сазрева крајем јула до половине августа и остварује приносе у зависности од сорте од 19-45 t/hа. Физиолошка зрелост (образована клица и затворени сочни лист) наступа пре потпуног сушења зелених листова, међутим и даље се наставља повећање масе луковица преласком хранљивих материја у отворене сочне листове луковице. Због квалитета луковице битне за чување и чињенице да се повећање масе наставља и после вађења луковице са вађењем се почиње када 50% биљака полегне.


Извађене биљке треба оставити по површини парцеле, у танком слоју, како би се просушиле, исцрпиле сву нагомилану храну из лишћа и лажног стабла и депоновале у главицама, а такође формирале и већи број сувих овојних љуски. Овај процес, зависно од времена, може да потраје 5-7 дана. Уз даље сушење (њива, кућа, спремиште), мада искуство говори да је боље, уколико временске прилике то дозвољавају, сачекати да сва биљна маса полегне, да се врат луковице добро затвори и да луковице сазру.


За наше брдско-планинске услове остављање луковице увек представља ризик. Прво, наступају дани (посебно ноћи) са нижом температуром, дан је све краћи, чешће су кише, што све доводи до почетка раста коренчића и клице унутар луковице (на рачун хранљивих материја из затворених сочних листова). Због тога могу настати губици масе луковице од 35-75%. Истовремено излазак луковице (клице) из периода мировања доводи до брзог прорастања (већ у септембру) и великих губитака масе. Такво брзо прорастање везано је за сорту али и за квалитет производње.


Вађење може бити машинско и ручно. Уколико су овојни листови довољно суви и чврсти практикује се потпуно механизовано вађење и складиштење луковица. На малим површинама, у баштама, лук се вади ручно и плетe у венце. Такви венци се остављају обешени негде на промајном месту, где стоје месец дана а некад и дуже. То је добар начин просушивања и дозревање лука.


Успех у чувању лука зависи од многих фактора, првенствено од здравственог стања луковица, температуре и влажности ваздуха у складишту, сорте и садржаја суве материје. Главице добијене од биљака оболелих од пламењаче обично садрже у себи мицелије гљиве која се током чувања шири и изазива труљење. Главице добијене директном сетвом обично су мање заражене и погодније су за чување. То је предност лука добијеног из семена, а недостратак је углавном мањи садржај суве материје за око 2%.


Оптимални услови за чување главица лука били би температура ваздуха у складишту О°С, релативна влажност ваздуха од око 85% и обавезна вентилација.Постоји и технологија досушивања и чувања лука у специјалним складиштима. Главице се у њима чувају у боксовима са решеткастим подом, великог капацитета. Лук се у њима досушује топлим ваздухом загрејаним специјалним калориферима на 45°С, а то траје 24-48 часова, према потреби. После тога температура и влажност ваздуха се одржавају.


Третира се препаратима на бази малеин хидразида који делују као ретарданти за заустављање прорастања, односно клијања црног лука у складишту. Третира се у почетку зрења односно, кад почиње полегање надземне масе, а има још довољно зелене масе која обезбедује усвајање препарата. Користи се у дози од 12.5 l/hа уз утрошак воде од 500-600 l/hа, а ако у инетвалу од 6 сати после третирања падне киша потребно је поновити прскање са 6,0 l/hа. Такође, истог дана после третирања не обављати наводњавање усева. Третирање се не сме вршити, ако су биљке лука болесне или оштећене.




Рашић Сузана, дипл.инж.