Органска производња треба да одржава и побољшава здравље земљишта, воде, биљака и животиња и одржава равнотежу међу њима, да успостави стабилан и здрав систем;

- Доприноси високом нивоу биолошке разноликости;

- Треба да обезбеди високосвесну употребу енергије и природних ресурса, као што су вода, земљиште, органске материје и ваздух;

- Да има за циљ производњу висококвалитетних производа;

- Треба да обезбеди задовољење потрошача за производима који су произведени у процесима који не штете животној средини, здрављу људи, здрављу биљака или здрављу животиња.

Из ових циљева јасно се може закључити да је органска пољопривреда својеврсна филозофија живљења.



Шта су основне карактеристике органске производње?


- Наглашено поштовање плодореда као предуслов за најбоље коришћење природних услова;

- Контролисана и веома ограничена употребу пестицида и минералних ђубрива;

- Потпуна забрана употребе генетски модификованих организама;

- Коришћење стајњака за ђубрење;

- Одабир биљних врста које су отпорне на болести и прилагођене локалним условима;


Па ипак, органска пољопривреда није само производња без минералних ђубрива и пестицида! Она заправо има свеобухватан приступ тежећи да успостави производни систем који укључује биљке, животиње, микроорганизме, инсекте, природне ресурсе земљиста. То је такозвани холистички приступ.


У комерцијалном смислу, за произвођача свакако није важан само здравствени и природњачки аспект ове производње. На крају сваке производње важна је зарада, да фармер и његова породица могу да живе од свог рада. То је свакако важан мотив да би се неко определио и опстао у овој грани производње. Они који су већ у органској пољопривреди врло добро знају методе производње и знају да произведу добар квалитет производа. Али ште је са финализацијом, са продајом?


У органској пољопривреди важан сегмент је снабдевање, ланац дистрибуције и сама малопродаја. Потрошачи чине последњу карику у ланцу снабдевања и мора им се поклањати велика пажња пре свега са становишта квалитета понуђених производа. Продаја је заправо финализација било које производње, па и органске. Међутим, продаја органских производа је много специфичнија од продаје конвенционалних производа.


Веома је важно изграђивање поверења као значајне карике у ланцу органске производње. Поштрошачи захтевају здраве производе, произведене у складу са природним законима и спремни су да за њих више плате. Фармери производе у складу са органским стандардима и могу да продају своје производе по већој цени.


Могуће је говорити о органској производњи једино ако је успостављено поверење између потрошача и произвођача. Економске логике органске и конвенционалне производње суштински нису много различите. Обрачун профита на фарми, обрачун прихода, фиксних и варијабилних трошкова и тд. – анализа свих показатеља ради се врло слично и у органској и у конвенционалној пољопривреди. Па ипак, постоје и суштинске разлике које економску анализу у органској производњи чине сложенијом.


Производња органске фарме може бити диверсификована различитим усевима који се користе за плодоред и ради унапређења плодности тла. Обрачун трошкова употребе инпута из своје производње, нпр. стајњака и полуготових производа може да буде компликован.


Информације о економском учинку фарме су потребне за било који процес доношења одлука које се тичу будућности фарме, било краткорочног планирања за само следећу сезону или за дугорочне инвестиционе одлуке. Фармер/предузетник се може само делимично ослонити на своје искуство. За битне одлуке фармер мора да поседује ваљане информације о својој фарми и њеним економским учинцима. Уколико је фармеру потребан кредит за финансирање инвестиција, потребно је да банци обезбеди економске износе или бизнис план за своју фарму.


Из разлога планирања, обрачун се може повезати са оптимизацијом постојеће фарме уз ефикаснију употребу расположивих ресурса и повећања профита фарме са друге стране. Поред тога, обрачун може да послужи за доношење одлука о увођењу новог производа или нове производне методе.



Економске бројке су потребне из неколико разлога, нпр. :

- књиговодство;

- Информације о економским чиниоцима постојеће производње;

- планирање будућих резултата производње.



Економска одрживост органске пољопривреде зависи од развоја тржишта органских производа. У Србији тржиште органских производа се развија веома споро. Ово не треба да обесхрабрује јер свест о коришћењу здравствено безбедне хране где органски производи свакако спадају, из дана у дан расте, информације стижу до све већег броја потенцијалних корисника.


Како се тржиште органских производа развијало у свету?


Тржиште органских производа се брзо развијало у последњих 15 година. Развој органске пољопривреде је у 80-тим и 90-тим годинама био подржан од удружења пољопривредника. Тек увођењем већих субвенција за ову грану у ЕУ, органска пољопривреда је постала економски интересантнија за шире групе фармера. И у Србији су субвенције по хектару за органску производњу далеко веће од субвенција за конвенционалну производњу.


Раније, док државе чланице ЕУ нису смислиле национални лого за сертификоване органске производе, купци су били веома збуњени. Нпр. у Немачкој постоји много различитих брендова, као Биоланд, Деметер, Натурланд, Биокреис, Еколанд итд. Увођењем националне ознаке у Немачкој, упркос отпору неких удружења органских пољопривредника,“Био”-ознака је постала широко препознатљива као доказани лого органске пољопривреде и нарочито је користе малопродајни маркети који такође увозе много производа из Европе и осталих земаља широм света. Та “Био” ознака се може користити за све органске производе које поштују ЕУ стандарде – чак и из иностранства.


Развој органске пољопривреде у Европи предводи Аустрија са 13% пољопривредног земљишта које функционише у складу са ЕУ регулативом о органској производњи. У Немачкој је удео органског земљишта био 4,8% у 2006. години.



Купци – њихова очекивања, разлози некуповине


Најзначајнија очекивања купаца који купују органске производе су здравље и добробит за природу и то:

- Здравље - људи воде бригу о здрављу (нпр. храна за бебе)

- Добробит животиња - здрав смјештај, здрава сточна храна без фармацеутских средстава

- Брига о заштити животне средине

- Мале фарме - мала штета за нетакнуту природу и животну средину

- Поверење - укупна транспарентност – која приказује цели ланац од произвођача до малопродаје

- Квалитет производа - висок квалитет - свежи производи



Неки од главних разлога некуповине за потрошаче су:

- Цена
Већина купаца у одређеној мери прихватају високу цену

- Квалитет
Већина купаца очекује одређени или бољи квалитет (нпр. свеже поврће) – једино мање групе очекују слабији квалитет као доказ да је органско

- Поверење
Неповерење у систем контроле

- Доступност
Производи се не продају у месту где људи обично обавлљају своју куповину


Да би се отклониле сумње да ли је производ заиста органски или не - важан сегмент система јесте инспекција. Инспекција је независна и документована процедура оцењивања која се врши на фарми у циљу провере да ли фарма испуњава услове које прописује органска производња (обрадиво земљиште, узгој стоке, складишта, евиденције). Код активности прераде, складиштења и продаје органских производа и хране, инспекција се врши на прерађивачкој јединици гдје инспектори проверавају порекло састојака и евиденцију о преради.


Инспекција потврђује усаглашеност производње и прераде органских производа са законима који су донесени у вези са органском производњом. Током инспекције инспектор пише изештај о инспекцији са свим релевантним информацијама и извештај о евентуалном непоштовању прописа (уколико постоји).


Систем контроле органских производа у Србији је успостваљен по угледу на систем контроле који је прописан регулативама ЕУ и то Уредбом Савета (ЕЗ) бр.834/2007 и Уредбом Комисије (ЕЗ) бр. 889/2008.


У Србији органски производ је сваки производ који је произведен и означен у складу са Законом о органској производњи. Поред ознаке “ОРГАНСКИ ПРОИЗВОД” сертификовани производи могу се обележити и другим терминима и скраћеницама (еколошки, биолошки, органик, еко, орг. и сл).


Уз поштовање Законске регулативе, али пре свега основних принципа у технологији производње органских производа могуће је произвести квалитетну робу, која ће на тржишту имати и високу цену. Уз развој тржишта и већег броја потрошача, могуће је остварити и пристојан доходак са органски оријентисане фарме.


Али овде се мора истаћи и још мноштво добробити које се поред профита добијају а наведени су у тексту: здравље, очување природе, добробит животиња, смањено загађивање и тд.



Зоран Боца