Последњих година све више пажње поклања се биолошкој заштити гајених биљака. Бројна испитивања показала су да у томе широку примену могу да имају и поједине врсте осоликих мува.


Реч је о изузетно бројној и разноврсној групи двокрилаца, која има веома значајно место у свим екосистемима - објашњава др Анте Вујић, професор у Департману за биологију и екологију Природно-математичког факултета у Новом Саду. Међутим, од посебне је важности неколико група ових мува, односно сирфида. Оне биљкама пружају биолошку заштиту од лисних ваши, преносилаца вирусних болести. Осим тога, постоји могућност њихове примене у сузбијању корова.

Осолике муве присутне су на скоро свим меридијанима и на различитим типовима станишта, од морских обала, планинских врхова и поларних тундри, све до пустиња и полупустиња. Сматра се да има око 5000 врста, а у Србији је познато око 400. Најчешће се срећу у шумама, мада им је бројност понекад веома велика. и на пољопривредним имањима. Ларве сирфида које воде предаторски живот могу да се хране различитим инсектима, али основна храна већине су лисне ваши - објашњава наш саговорник. Од преко 800 врста, само неколико десетина јавља се у агробиоценозама, а остале у шумама и на ливадама. Њихово уношење у поље може да послужи и као превентива против ширења лисних ваши.


У том случају муве полажу јаја и на незаражене биљке, штитећи их од могућег напада. Међутим, то морају бити веома плодне врсте да би били ефикасни природни непријатељи ових лисних штеточина. Такође, веома је важно да су отпорне на болести и паразите, јер неке лако подлежу инфекцијама. Данас се врста Episyrphus balteatus вештачки гаји и продаје као биолошки контролор бројности лисних ваши.



- Од свих предатора лисних ваши, сирфиде су најбољи регулатори њихове бројностина почетку сезоне - додаје др Вујић. - Доказано је да више од 50 одсто јаја оставе чим се ове штеточине појаве, па их на самом почетку спречавају да се пренамноже. У годинама када им је бројност велика, током сезоне појављује се и неколико генерација мува, пре свега врста које су везане за агросистеме. Против лисних ваши могу се користити и мере интегралне заштите, као што су смањење површина под монокултуром (до 50 хектара) или проширење производње у којој се остварују две жетве. У пољу треба обезбедити што боље услове за појаву и развој осоликих мува садњом и ширењем пољозаштитник појасева, пошумљавањем, избегавањем примене инсектицида и смањењем третираних површина.


Ларве појединих врста осоликих мува развијају се на различитим биљкама. Неке су познате као штеточине гајених култура, а знатан број могао би се употребити у засузбијању корова.


- Неке од коровских биљака, које су домаћини ларви ових мува, у поједине делове света пренете су случајно и још немају природних непријатеља - објашњава др Вујић.

Због тога су постале толико бројне да угрожавају огромне пољопривредне комплексе. Досадашња истраживања су показала да су врсте из рода Cheilosia потенцијално добри кандидати за биолошко сузбијање биљке домаћина. То је утврђено у случају биљне врсте Cynoglossum officinale (мишинац) која је унета у Канаду и ту постала изузетно инвазиона. Осолика мува Cheilosia pascuorum показује добре резултате у биолошкој контроли мишинца. Знатан број ових мува развија се у ткивима разних коровских и рудералних биљака, али од око 400 врста, само за тридесетак су познате биљке домаћини. Њихов начин живота је у 95 одсто случајева непознат. Даља истраживања показаће које могу да се примене у ову сврху.


На број осоликих мува утичу и њихови природни непријатељи. Иако нема много података, утврђено је да се ларвама сирфида и одраслим јединкама често хране птице. Неке врсте мрава бране лисне ваши од предатора, односећи јаја од ових мува далеко од колонија.


Један од узорака смањења бројности може да буде и канибализам. Он је доказан у лабораторијским условима. Ларве Melanostroma mellinum у раним стадијумима развоја нападале су једна другу, чак и у присуству плена.



С. Живановић