Першун се гаји због задебљалог корена, а у заштићеном простору због листова. Најчешће се гаје сорте које дају задебљали корен и добру лисну розету (сорте коренастог) или сорте које образују само листове (а танак корен).


Першун није откриће савременог човека, за њега су знали још стари Грци и Римљани, који су веровали да ако грицкају першун могу да попију много вина а да се не напију.


Першун нема високу калоричну вредност, али је зато изузетно богат минералима и витаминима, што га и сврстава у ред висококвалитетних и лековитих намирница. После шипка и боровнице, першунов лист садржи највише витамина С. У 100 грама налази се чак 170 милиграма овог витамина. У завидним количинама има и провитамина А, витамина В групе, међу којима и изузетно редак витамин В12, веома важан за стварање црвених крвних зрнаца. Што се тиче минерала, највише има гвожђа, калцијума, мангана, магнезијума, бакра...






Агротехничке мере:


Першун ниче на температури од 2°С, оптимум је на око 20°С, а за раст листова и корена оптимална температура је око 18°С. Отпорнији је према ниским температурама него мрква. Младе биљке могу поднети мразеве до -10°С, а у фази образованог задебљалог корена и 20°С, па успешно презимљава.


Першун је биљка дугог дана, са повећаном потребом за светлошћу. При недостатку светлости листови етиолирају и смањује се садржај етеричног уља. Першун је отпомији на недостатак воде од мркве, јер има и јачи коренов систем. Највише воде троши у фази ницања и интензивног раста лисне розете, па се залива (30 mm) 3-4 пута у вегетацији. После сваког скидања листова лиснатог першуна, неопходно је заливање.






Ђубрење:

За першун су неопходне сличне количине ђубрива као за мркву. Калијумофилна биљка, која за принос од 10 kg усваја 30 g N, 10 g P2О5 и 40 g К2,О и најчешће се ђубри са 100 g N 80 g P2,О5 и 120 g/10 m2 К2,О. Велике количине азота доводе до нагомилавања штетног NО3. Ђубриво се даје пред садњу и у 1-2 прихрањивања.








Заштита:

Примена хербицида неизбежна је при гајењу першуна на већим површинама јер корови почињу да ничу пре корена першуна и бржи им је пораст па онемогућавају ницање корена или пак могу угушити млади засад. Избор хербицида и време његове примене зависи од састава корова (широколисни или усколисни, једногодишњи или вишегодишњи), величини корова као и од тла и начина гајења першуна. Код нас нема специјално регистрованих хербицида за примену у засадима першуна али се у ту сврху користе они препарати који у себи садрже ативне материје линурона, прометрина и трифлуралина.





Др. Мијодраг Ђорђевић