Квалитет земљишта први је услов да у оквиру органске пољопривреде повртарске и ратарске културе „здраво“ расту и буду отпорне на болести. Поред тога и избор сорти је изузетно значајан тако да стручњаци препоручују да се гаје старе домаће сорте и селекционисани биотипови полудивљег и дивљег воћа јер имају природну отпорност.


Али, без обзира на то неопходна је и заштита јер бројне штеточине, по природи ствари, покушавају да омасте брк здравом и храном која им се налази „на изволте“. Када је реч о мерама физичке заштите ту се пре свега мисли на баријере које заустављају штеточине – ограде, пластичне фолије, дехидрирајућа прашива, траке, квадратни тер папир…


Ограде, без обзира да ли су зидане, жичане, плетене од прућа или неког другог материјала, онемогућавају животињама да уђу у башту и оштете биљке. Жичане плетене ограде су ефикасне препреке за зечеве, живину и стоку.


Пластичне фолије служе за малчовање (покривање) земљишта, али су добре и као баријере за неке врсте инсеката чији се стадијуми развића (ларва, лутка) одвијају у земљишту (на пример мрквина и купусна мува, подгризајуће совице). Јер, фолија спречава ове инсекте да положе јаја у земљишту



Дехидрирајућа прашива као што су пепео, дијатомејска земља и силицијум оштрим честицама повређују ситне инсекте, долази до исушивања њиховог ткива и угинућа. Ова прашива и одбијају инсекте и најефикаснија су када је време суво. Тако, на пример, пепео и дијатомејска земља, ако се поспу око стабала купуса, спречавају купусну муву да положи јаја у земљу. А, у случају да се стабла воћака премажу густим слојем смесе дијатомејске земље и воде спречава поткорњака да полаже јаја у кори.


Траке од грубих тканина се по средини омотају жицом око стабла, горњи део се пресавије на доле да се направи мртав угао за штеточине које се пењу уз стабло. Ово је веома ефикасан начин заштите од пужева, гусеница и мрава а овако постављена трака представља и „ловачки појас“ јер се у њега увлаче гусенице које траже мрачна места да би се претвориле у лутке. Сваких 5-6 дана појас би требало да се прегледа и да се униште штеточине које су се испод њега сакриле. Око стабла дрвећа стављају се и лепљиве траке на које се штетни инсекти залепе и угину.


Квадратни тер-папир је одлична заштита купуса од купусне муве. У средини тер-папира се направи прорез у облику слова Џ. Биљка се провуче кроз отвор тер-папира, а затим се поравна са површином земље. Ова препрека спречава полагање јаја купусне муве у земљиште.


Поред ових мера физичке заштите од штеточина изузетно су ефикасне и клопке са мамцима. Мамац штеточине привлачи мирисом, бојом или обликом, а у клопку се хватају уз помоћ лепка, течности или кавеза.


Обојене лепљиве клопке могу да буду црвене (привлаче женке јабучног смотавца, у зависности од величине крошње средином јуна се постави 1-5 по дрвету јабуке и лепак се обнавља сваких 15 дана)или жуте (у облику балона или табли) и ефикасно сузбијају трешњину муву и постављају се у мају, када трешњина мува полаже јаја.


За водене клопке се најчешће користе пластичне чаше од јогурта напуњене до пола водом које се каче на гране воћки у време цветања. У њих се хватају рутаве бубе које оштећује цветове, не могу да изађу због глатких ивица ни да полете јер су им мокра крила. Ове клопке би требало да се празне сваког дана и да се поново напуне водом. На гране воћака треба окачити по десетак чаша.



Клопка за ровце се прави тако што се леје ограде летвицама пресека 3-5 cm, а на
угловима се укопају стаклене тегле или саксије напуњене водом. Ровац не може да савлада препреке од летвица, крене поред њих и упадне у теглу са водом у којој се удави.


Клопке за пужеве голаће праве се од пива, јогурта или мешавине воде са квасцем. У тегле или старе конзеве стави се један од ових мамаца и укопа у земљу тако ивице буду на нивоу површине. Мирис пива, јогурта и квасца привлачи пужеве голаће који упадају у посуде и удаве се.


Клопке за зоље и стршљене се праве од флаша у које се до половине или трећине сипа шећером заслађено сирће или шећерни сируп. Мирис који настаје врењем привлачи зоље и стршљене који улазе у флаше, због глатке ивице и узаног отвора на флаши не могу да изађу, упадају у сируп и удаве се. Флаше се, најчешће у јесен, постављају у воћњаку, винограду и поред кошница у пчелињаку.


Мамац против жичњака се прави тако што се концем повежу колутови кромпира (његова омиљена храна) и укопају се у земљу на 10 cm дубине. После неколико дана се извуче и поставе нови.



И мирис у игри


За уништавање штеточина користе се и такозване ловне биљке. Оне привлаче штеточине, на њима се оне роје и, када се то догоди, требало би да се униште.
У клопкама са феромонским мамцима користе се супстанце које инсекти користе за комуникацију (најчешће их испуштају женке да привуку мужјаке). За клопке се користе синтетички феромони, најчешће се примењују у лепљивим ловним клопкама али могу и без њих.



ПРОТИВ ВРАНА И СВРАКА




Страшила на струју

Страшила се најчешће праве да растера птице штеточине као што су вране и свраке. Обично се праве од две летве везане у крст на које се навуче стари мантил, капут, хаљина, а на врх стари шешир или капа. Ефикаснија су механичко акустична страшила које покреће ветар или акумулатор.






НИШТА БЕЗ РУКУ

Златице и гусенице

За неке штеточине је, ипак, најефикасније да се руком скину са биљке и, касније, униште. То се пре свега односи на кромпирову златицу (са лишћа кромпира и плавог патлиџана). Поред тога ручно се стружу и јаја са коре стабала воћака и одсецају гране са јајима и гусеницама дудова и јабучног мољца.