Честе кише, висока релативна влажност и температуре преко 20 степени у другој половини маја и у јуну узроковале су многа обољења на поврћу. То изискује чешћу заштиту, па се потрошачи с разлогом питају колико је поврће на пијацама здравствено безбедно.


Висока релативна влага, три недеље свакодневних киша у последње три недеље погодовали су развоју болести на поврћу попут пегавости, пламењаче, трулежи. Председник Војвођанског друштва повртара Жарко Илин подсећа да је поврће топлољубиво и да за свој развој захтева 25-30 °С. Каже да већ сада има пуно проблема са заштитом од болести и корова. Илин каже да највише проблема има у производњи парадајза на отвореном пољу и код бостана који је почео да одбацује цвет и плод. Он додаје да кад се земљиште просуши треба приступити култивирању у циљу боље аерације земљишта и сузбијању пламењаче и кромпирове златице.



Када престану кише потребно је одстранити све болесне делове јер су они резервоари за ширење обољења саветује Бранка Лазић. Упозорава повртаре да ако већ употребљавају пестициде могу да користе бакарне и сумпорне препарате који се примењују већ више од века. Карактерише их кратка каренца од само неколико дана. Каже да се поврће ефикасно може штитити и јаком концентрацијом чајева од коприве, валеријане, пелина и камилице. Према њеном мишљењу биљке треба хранити током целе сезоне поврће држати у доброј кондицији па ће бити отпорније на проузроковаче болести и штеточина. У овом периоду им треба више фосфора и калијума. Наравно, малопре поменути природни препарати изискују чешћа третирања. Искрено, у масовној повртарској производњи мало који повртар ће сваких неколико дана улазити у повртњак и штитити га биопрепаратима. Питање које се само намеће знајући све наведено - колико можемо бити сигурни у безбедност поврћа на нашим пијацама. Бранка Лазић каже да се боји свести произвођача. Каже да ако неко има знање неће непотребно прскати поврће. Нема поверење у повртаре у конвенционалној производњи све док не буде спровођен потпуни мониторинг.



Након свега шта нам остаје?

Ако желимо да у потпуности будемо сигурни можемо сами да производимо поврће или да га купујемо од познатог повртара. Новосађани квалитетно и безбедно поврће могу да купују једном недељно, четвртком, на платоу Спенса на пијаци "Мој салаш". Захваљујући тој пијаци, Нови Сад је постао највеће дистрибутивно место сертификованих органских производа. Грађани купујући на тој пијаци могу бити сигурни да добијају здраву и укусну храну, за чији квалитет гарантују одговорни произвођачи и сертификационе куће које их контролишу. Контрола органске хране “од њиве до трпезе” и систем сертификације гаранције су потрошачу да је та храна сигурна за исхрану. Утицај органске пољопривреде на очување животе средине има посебно важну улогу. При томе, у органској пољопривреди до изражаја долазе односи поштеног приступа послу, добронамерност и разумевање природних законитости. Произвођачи органски узгајане хране, које срећете на пијаци “Мој салаш” по правилу су донатори хране и учесници многих хуманитарних акција.



Ђорђе Симовић, http://http://poljoprivreda.info/