Наводњавање паприке је важна мера, без које је немогућа производња овог поврћа. Због релативно слабо тразвијеног кореновог система, добро развијеног надземног дела, паприка захтева интензивно наводњавање. Заливни режим може се примењивати према влажности земљишта, где је технички минимум за паприку 70-80% од ПВК.


На недостатак земљишне влаге паприка је најосетљивија после расађивања и у фази цветања и формирања плодова. Паприка је посебно осетљива на недостатак воде у фазама цветања и плодоношења, када може доћи до опадања цветова и тек формираних плодова. Такође је осетљива на преобилну влажност и слабу аерацију земљишта, када биљке почињу да жуте, а у тежим случајевима долази до опадања цветова и лишћа.


Са порастом, гранањем и формирањем плодова, повећавају се и потребе за водом. Резултати испитивања показују да паприка од друге половине јуна до краја бербе дневно утроши 3,5-4 mm, а у фази највећих потреба преко 6 mm. За наше услове просечне потребе паприке за водом су 530-630 mm. На лакшим земљиштима паприка се залива чешће, већим количинама воде, док се на тежим земљиштима заливање обавља ређе.


Код паприке је врло важна и температура воде за наводњавање. Резултати вишегодишњих истраживања кажу да се принос може знатно повећати при наводњавању водом температуре 20-22 °C.



У нашим условима број заливања у значајној мери зависи од метеоролошких услова године, количине и распореда падавина и капацитета земљишта за лако приступачну воду, као и фазе развоја биљке. За добру снабдевеност земљишта водом наводњавање би требало, зависно од температура, падавина, фазе развоја биљака примењивати сваких 7–10 дана током вегетације са заливном нормом од 20–40 l/m2.


Паприка се може наводњавати на више начина:
- cистемом „кап по кап“ са прихраном (најефикаснији начин),
- вештачком кишом,
- браздама и
- потапањем (традиционални начин).


Наводњавање системом "кап по кап" је један од савременијих начина наводњавања паприке. Наводњавање капањем је често и лагано додавање воде земљишту помоћу капљача постављених на цевоводу, при чему се обавља локално влажење и у оквашеном профилу се одржава висока влажност земљишта. Систем може бити снабдевен опремом за аутоматско укључивање и искључивање, јер је тако лакше одржавати влажност земљишта на нивоу ПВК. Значајна предност овим начином наводњавања је могућност додавања водотопивих ђубрива кроз систем-фертиригација, па се истовремено обавља прихрана и наводњавање.


Ако се као начин наводњавања примењује вештачка киша, треба користити фине распрскиваче, како не би дошло до повреде делова биљака и претераног сабијања земљишта. С обзиром да паприци не одговара квашење преко лишћа, свакако да су бољи начини наводњавања браздама, потапањем а најбољи и свакако најскупљи начин је наводњавање системом “кап по кап”.


Најчешће грешке које се дешавају у наводњавању паприке су касно започињање с наводњавањем, када су симптоми недостатка воде на биљкама већ видљиви. Такође је погрешно наводњавање само површинског слоја, тада се коренов систем развија у плићем слоју, и због слабије укорењености биљке су осетљивије на недостатак воде и биљних хранива.


Јелена Стојиљковић