Некада није било вештачких (минералних) ђубрива, па су се користила само природна. У новије време су превласт преузела вештачка, али се природна, враћају у све чешћу употребу. Најбољи резултати у узгоју биљака, се ипак добијају комбинацијом органске и неорганске прихране.


Занимљива је прича о првом "вештачком" ђубриву Чилеанској шалитри, пронађеној на острву близу Чилеа. Приписивали су јој фантастична својства (до тада непозната), да би се касније сазнало да потичу од галебова и да су то наслаге њиховог измета.





Треба рећи да су и супстрати природна ђубрива, јер је то органска материја која се лагано распада (разлажу их микроорганизми на неорганске састојке,..) и храни биљку. Ту пре свих мислим на тресет, листинац, бусењачу.


Некада се најбољим органским ђубривом сматрала Осока, а данас је то Глистењак (хумус, настао из стајњака, радом глиста, тј. њиховог пробавног система).Глистењак, доста зависи од сировине од које је настао. Од бољег стајњака и Глистењак је бољег квалитета.