Шајот потиче са америчког континента, са територије Мексика и Гватемале. У записима шпанских освајача забележено је да су домороци, Маје и Астеци, гајили и користили шајот у исхрани. Костарика је до данашњих дана остала највећи произвођач и извозник шајота. Народни назив шајот потиче од астечке речи "chayotl" што у преводу значи "с бодљикама" и указује на изглед плода. На јапанском шајот се назива "чо-цо". Научни назив биљке је Sechium edule (Jacq.) Sw. Припада фамилији тикава (Cucurbitaceae) .


Највише личи на биљку краставца, само што је растом робуснија. Стабло шајота је пузавo, а достиже дужину и до 20 метара. За подршку се хвата троделним Баш као и све остале биљне врсте из фамилије тикава, и шајот има посебно женске и мушке цветове који се налазе на истој биљци. Цветови су ситни, беличасти или жућкасти. Од оплођених женских цветова развија се плод занимљивог изгледа.


Зависно од сорте, облик плода може да буде крушколик, јајаст или лоптаст, а боја плода светло зелена, тамно зелена или бела. По изгледу површине плода, сорте се деле на бодљикаве и глатке. Код нас су познате само сорте с бодљикавим плодом, али су оне без бодљи много практичније, једноставније и лакше за руковање.


Основна одлика плода шајота је да се у сваком плоду налази једно велико семе. По томе се шајот највише разликује од осталих представника фамилије тикава, у чијим плодовима обично има по неколико стотина семена. Семе шајота је потпуно срасло са месом плода па се уопште не може "вадити" из плода.


Корен шајота подсећа на подземни део кромпира, јер развија кртоле. Једна биљка образује и до 15 килограма кртола.


Уопштено се може рећи да клима Србије , осим јужних, топлијих предела, није нарочито погодна за шајот. Ипак, успева свуда тамо где је нешто топлије.


Тропско порекло шајота условљава велике захтеве према температури. У топлим крајевима током целе године расте и доноси плодове као вишегодишња биљка. У Војводини се по правилу понаша као једногодишња биљка. Ако корен не измрзне, биљке се у пролеће обнављају из подземних кртола. Тамо где су зимске температуре толико ниске да и подземни делови, тј кртоле измрзну, шајот се сваке године мора поново садити.


Шајот је биљка кратког дана, зато у нашим условима краци дани зазивају прелазак из фазе вегетативног у фазу генеративног раста и развића. Ова појава није непозната у биљном свету, али је у случају шајота неповољна, јер биљке веома касно почињу плодоношење.



Начин производње шајота


С обзиром да је семе шајота чврсто срасло са месом плода, уместо семена сади се цео плод. Занимљива карактеристика шајота је вивипарија, што значи да семе клија и ниче у самом плоду, понекад још док плодови висе са стабла. У циљу размножавања, плодови морају да се уберу пре почетка клијања семена у њима.


Плод шајота који је намењен за садњу наредног пролећа, током зиме треба да се чува на сувом месту и температури 5-10 степени, да би се спречило клијање. Најбоље је да се сваки плод посебно умота у новински папир како би се спречио прекомерни губитак влаге за време складиштења. Овако замотани плодови чувају се у гајби. У пролеће долази до проклијавања семена у плоду.


Приликом садње треба обратити пажњу да се нежан изданак не пoломи. Садња шајота обавља се у рано пролеће. У нашим условима то је период од почетка до средине маја. Плодови се саде мало укосо, тако што је врх плода (тамо где се налази плодна дршка) постављен нагоре. Вршни део може, али не мора, да се прекрије земљом. Препоручује се да плод вири из земље 2-3 сантиметра. Овакав положај настаје и када зрели плодови спонтано падају са стабла, па је описани начин садње заправо имитација природног начина размножавања шајота.


Због веома бујног раста и развића, увек треба рачунати на довољно велико растојање између биљака, најмање 2-5 метара. За задовољавање потреба једног домаћинства сасвим је довољна једна биљка, пошто се на једној биљци обично налази и преко стотину плодова.


Шајот је биљка пузавица која тражи подршку. За разлику од осталих врежастих усева који се обично гаје уз вертикалну потпору, шајоту највише одговара жичана мрежа разапета у хоризонталном положају на око 2 метра изнад земље. У недостатку идеалне, хоризонталне подршке, може да се користи и класична, вертикална. Биљка се брзо пење по подршци и формира живи зид, у случају хоризонталне подршке "живи плафон", који делује и као украс.


У интересу је произвођача да изазове што раније цветање и плодоношење шајота. То може да се постигне једино вештачким скраћивањем дана. Биљке старе 6-8 недеља се у временском периоду од 4-6 недеља сваког дана прекривају црном фолијом. Биљке треба да буду покривене од 4 сата послеподне до 8 часова наредног јутра. Тако се дан, којем су изложене биљке скраћује на 8 сати, што изазива брзо цветање и формирање плодова. Од момента када почињу да цветају, више нема потребе за прекривањем биљка.


Шајот у нашим условима за сада нема значајних обољења и штеточина. Против лисних ваши, ако се масовније појаве на листовима, треба користити уобичајена заштитна средства.


Надземни делови биљке страдају и од најмањег мраза и ту нема начина да се биљка спаси. Подземне, вишегодишње делове међутим треба што боље заштитити од измрзавања покривањем. Ако се у томе успе, шајот ће се понашати као вишегодишња биљка и на пролеће наредне године ће из подземних делова израсти ново стабло.


Најсигурнији начин заштите шајота од неповољног дејства ниских температура је садња у веће сандуке, који се зими чувају у заштићеном простору. Током лета се поново износе на отворено поље, под потпору. Шајот захтева плодно земљиште и редовно, али не и преобилно заливање.



Употреба


Шајот има разноврсну употребу. Биљка с пузавим стаблом и крупним, дубоко урезаним листовима делује декоративно, нарочито ако се раст усмерава у облику живог зида ("плафона"). Млади изданци припремају се на исти начин као шпаргла. Старењем изданак шајота добија чврстоћу, што га чини неподобним за јело. Листови се могу користи као спанаћ. Чај од листа делује благотворно на смањење крвног притиска и лечи мокраћне путеве. Из зрелог стабла ваде се влакна, од којих се у Француској плету атрактивни шешири, корпе и други предмети. Цветови су врло добра пчелиња паша. Кртоле се користе као и кртоле кромпира.


У нашим условима шајот се ипак највише гаји због плода и успешно замењује летње тиквице. Ситни, млади, недозрели плодови припремају се као и кисели краставац. Унутрашњост зрелог плода је чврста, неутралног укуса. Пре употребе, обично се ољушти, ако ни због чега другог, онда због бодљи. Свежи плодови шајота погодни су за салату а могу да се кувају, похују, па и пуне. Они, који само једном пробају да гаје и конзумирају плод шајота, сигурно ће ову егзотичну биљку одмах прихватити као ново, атрактивно поврће.



Др Јанош Берењи,
Институт за ратарство и повртарство, Нови Сад