Рецепт за успех у сваком послу су максимално залагање и увођење стандарда, а код производње кромпира и одабир доброг земљишта.Ко се одлучи за органску производњу, цене по килограму су барем 30% веће.


Кромпир представља један од најзначајнијих пољопривредних производа који се осим примарне употребе користи и за производњу скроба, глукозе и др У републици Србији кромпир се, после кукуруза и пшенице, највише производи.

Кромпир је богат угљеним хидратима, минералима и витаминима. Може се узгајати и у саксијама.



Ко се одлучи за органску производњу кромпира цене по килограму су бар 30% веће од комерцијално произведеног кромпира.За људе који почињу да се баве органском производњом битно је да пре свега одаберу погодно земљиште. Још је боље уколико се узме њива на којој дуго ништа није сађено и која је запуштена, јер је такво земљиште чисто и без хемијских супстанци. Следећи услов је поднебље које погодује кромпиру. Предност је што у Србији погодних и запуштених њива за узгој има много, а цене су им бадава. Код органске производње, њива се искључиво ђубри стајским ђубривом, али постоји хиљаду интересантних начина како се поправља квалитет земљишта и како се бори са инсектима на природан начин.


Држава субвенционише органске произвођаче хране. Пољопривредници који се баве органском производњом кромпира могу да добију до 45.000 динара по хектару земље. Право на подстицај из буџета имају произвођачи који имају склопљене уговоре са овлашћеним сертификационе организацијама.



Следећа битна ставка јесте обезбеђивање пласмана. Сјајан пример су села на Старој Планини. Преко задруге и једне српско-француске фирме, произвођачи из месне заједнице Дојкинци извезли извезли су целокупну прошлогодишњу производњу у Француску.Онај ко се одлучи да органнски производи воће и поврће старих сорти, не само да тиме чува и враћа у живот наше аутохтоне сорте, већ има и ту предност да не зависи од произвођача семена, јер старе сорте дају семе за сваку следећу годину саме.и биљке су одрживе. То јесте мало напорнији посао, али је уједно и реткост, а укуси су непревазиђени. једино ограничење је што такав произвођач не сме по нашем закону да тргује семеном, већ може само да га размењује у малим количинама.



Што се кромпира, тиче са њим је тешко пропасти јер се код нас у исхрани користи у великим количинама. Адекватном применом свих неопходних агротехничких мера принос се креће у просеку око 20 тона по хектару. Укупан приход износи у просеку 7.500 евра по хектару. Када се одузму трошкови производње, бруто добит по хектару изађе око 4500-5000 евра.




Мирјана Павловић
Текст преузет са http://zemlja.rs/