Phaseolus vulgaris


Пасуљ је једногодишња биљка из породице махунарки, Fabaceae. Пореклом је углавном из Америке. У исхрани се највише користе пасуљ зрнаш и пасуљ махунар. Основна разлика је у облику махуна - махуна пасуља зрнаша формира конце на пресеку махуне, које олакшава љуштење, док код пасуља махунара махуне су крхке, сочне и без конаца - само зрно сазрева пуно касније.





Пасуљ махунар може бити и ниски и високи, зависно о сорти, а још се разликује у облику махуна који могу бити пљоснате и округле, као и боји махуна које су уобичајено жуте или зелене, ређе имају љубичасте и црвене нијансе. Такође се разликују и по облику и боји зрна.






Сада ћу вам представити посебно љубичасти пасуљ махунар:


Љубичасти пасуљ махунар карактеристичан је по изразито тамним, љубичастим махунама. Осим необичне боје, ове махуне су изразито дуге, могу нарасти до 35 cm дужине.


Сеје се као и све остале врсте пасуља на пролеће након престанка опасности од мразева, по 5 зрна у једну јамицу. С обзиром да је то висока врста, и да може нарасти у висину до 3 метара, треба му обезбедити довољно високе потпорње, или конструкцију за пењање. Ја користим бамбусове штапове. Нису можда најидеалније решење за високи пасуљ, али су свакако најједноставније.






Карактеристична љубичаста боја је видљива већ на стабљици младих биљака чим мало порасте. Што више нарасте, стабљике из почетне зелене боје посве поприме љубичасту боју, а цветови су му такође љубичасти.


Махуне се развијају прилично брзо - у почетку су зелене, али како расту убрзо постају љубичасте. Једино листови остају потпуно зелени.





Махуне се беру док су чврсте и сочне, ако се не уберу на време, тада се може користити као зрно, било свеже било суво. Међутим, као зрно се тешко љушти, а и зрна нису баш изразито велика, стога га највише препоручујем као махуне. А махуне су мени лично одличног укуса. Карактеристичне су и по томе да су зелене боје кад их прережете.



Иако је пасуљ махунар самооплодна врста, ипак уз помоћ инсеката догађа се и страно-оплодња с осталим врстама. Зато препоручујем сваку појединачну врста пасуља садити одвојено од осталих врста.



Осим својом хранљивошћу, уопштено све врсте пасуља су корисне јер својим корењем вежу азот у земљишту и као такав је једна од незамењивих биљака у вашем врту која побољшава плодност тла. Због тог истог разлога, пасуљ немојте дохрањивати, нити гредицу за пасуљ пређубрити, јер у том случају неће обилно родити.