Чичока је биљка 21 века, која даје изванредне приносе уз једноставну агротехнику, отпорна је на све временске утицаје и болести, производња је јако јефтина када се узме у обзир да се садни материјал купује само једном, а експлоатише десет година.



Чичока ( Helianthus tuberosus L. Compositae) или како је још називају слатки кромпир, морска репа, мачја репа, дивљи кромпир је вишегодишња зељаста биљка, слатког гомоља (кртола), крупног и неправилног облика. Та биљка се убраја у биљну породицу Compozita као и сунцокрет. Сличност им је у изгледу надземног дела биљке. Стабљика је једногодишња, може да порасте до 3,5 метра висине, доњи листови су срцолики на дужим дршкама, а у септембру на врху развијају велике црвенкастосмеђе или светло жуте цветове сличне сунцокрету, али мање (у печнику 4-8 сантиметра).


Земљиште:
Добро уситњено, пропустљиво (лако, песковито), јер не подноси задржавање воде


Сетва и пресађивање:
Како гомољи чичоке подосе температуру и до -30, на отвореноме се могу садити од октобра па до средине априла. Каснија садња смањује принос. Чичока се може гајити као једногодишња и као вишегодишња култура. Добро подноси сушу и ниске температуре. На истом месту остаје годинама, зато се не препоручује садња у плодореду јер га је тешко искоренити.


Нега и исхрана:
Земљиште треба дубоко поорати уз уношење велике количине стајњака. У пролеће треба редовито окопавати биљке како би се уништио коров.


Берба:
Кртоле ископавати од новембра. Пошто су кртоле отпорне на ниске температуре, могу остати у земљишту и преко зиме, и вадити их по потреби. Просечан принос кртола је 25 до 35 t/hа, а зелене масе 27 до 35 t/hа.


Коришћење и складиштење:
Гомољи се врло брзо исушује, зато се најбоље чува у земљишту. Подземни плодови су у облику неправилног кромпира ( ГОМОЉ) и користе се као садни материјал, за фармацеутску индустрију и људску исхрану. У кртоли чичоке, за разлику од обичног кромпира, нема скроба него инулина, због чега га у исхрани користе особе оболеле од шећерне болести - дијабетеса и особе које имају проблема с прекомерном тежином.


Чичока служи и за индустријску екстракцију инулина, полисахарида који хидролизом не даје глукозу, већ фруктозу. Као људска храна чичока се може користити сирова, танко нарендана и зачињена као салата у коју можете додати и друго поврће. Као прилог јелу користи се кувана или печена као и крумпир. У облику брашна користи се за израду хлеба.



Од чичоке се може произвести и ракија, и то 6 литара од 100 килограма чичоке, а може се и киселити као зимница. Дијабетичари чичоку могу користити у неограниченим количинама дневно јер она снижава висину шећера у крви. Слично као кромпир, и чичока је добар извор калијума, а пола шаљице свеже чичоке задовољава 20 % дневних потреба за калијумом. У истих пола шољице чичоке налази се 1,5 грама беланчевина, 1,2 грама целулозе. Чичока је извор калцијума, гвжђа, витамина С, фолне киселине и витамин В1 и В2.


Да би се искористила лековита својства чичоке, треба је конзумирати у свежем стању. Термички обрађен гомољ нема лековита својства карактеристична за сиров корен па се препоручује за исхрану здраве особе.


Свежи млади врхови се користе као крма, док се стари не користе у исхрани стоке јер се тешко варе. Краве музаре које се хране силажом ове биљке на дан дају од 4-6 литара млека више. Стабљике чичоке се одлично силирају, а губици код силирања су исти као и код кукуруза. Нарочито је добро силирати зелену масу чичоке и кукурузовине у односу 40:60.


Што се тиче гомоља чичоке, он има бољу хранљиву вредност од кромпира, лист служи као врло добра зелена паша, цела биљка као добро сено, а како не садржи соланин као кромпир, даје се свим врстама и категоријама стоке у количинама препорученим за кувани кромпир. Има већу енергетску вредност од осталих коренастих и кртоластих биљака.


Животиње могу јести чичоку и сирову. Свежи гомољ чичоке има танку љуску и често се користи као храна за свиње. Њима се даје 1 килограм дневно свеже чичоке на 10 килограма масе. Да бисмо свиње научили на чичоку требало би им први дан дати скувану чичоку, други и трећи дан само на пола скувану, а даље давати сирову, опрану и изрезану на комадиће. Од шестог дана једу кртолу без прања, и то у количинама од 3 до 10 килограма, зависно о тежине свиње.


Одраслој живини чичока се даје у количинама од 50 до 100 грама на дан. Зечевима се могу давати сви делови чичоке, а кртола (гомољ) у количини од 1,5 посто телесне тежине. Свежи гомољ даје се кравама музарама тешкима до 500 килограма у количини од 30 килограма на дан, а тежима од 500 килограма до 40 килограма чичоке на дан. Јунади од 200 до 300 килограма може се дати 10 килограма чичоке на дан, а овцама и козама даје се, килограм до два.


Свежа маса је одлична крма, једнаке храњиве вредности као квалитетна свежа крма с ораница. Стабљика и лист се добро силирају сами или у комбинацији са сувом грубом крмом (слама, кукурузовина).




Влајковац Јоргованка, дипл.инг.