Кељ пупчар је у нашој земљи мало познато поврће па се зато и веома мало гаји. У последње време чине се покушаји да се ово цењено поврће прошири нарочито у Војводини. У Западно европским земљама кељ пупчар се гаји масовно.


Да би се обезбедила успешна производња пострног поврћа неопходно је наводњавање
За исхрану код кеља пупчара користе се разрасли пупољци, Главичице које се формирају на стаблу у пазуху листова, од којих се справљају разноврсна јела.


У исхрани је веома значајан јер има високу хранљиву и биолошку вредност. Према Марковићу хемијски састав пупова кеља пупчара је следећи: сува материја 18,08%, пепела 1,2%, целулозе 1,4% калцијумпектина 0,2%, витамина C 120 mg-100g, укупан шећер 5,7 %, директно редукујући шећер 4,2% сахароза 1,5%, протеини 3,8%, масти 1,0% лимунска киселина 10.335, хлорофил 0,9%, каратеноиди 0,21 mg / g Од минералних материја садржи калијум, натријум, фосфор, калцијум и сумпор.


Кељ пупчар је култура умерено топле и влажне климе. Ова култура вема добро подноси мразеве, с тога је ово поврће за касно јесењу и зимску потрошњу. Веома лако подноси мразеве до-10ْ C а подноси и краткотрајне мразеве од -15 до-20ْ C без значајног оштећења. За наше услове кељ пупчар је веома захвална култура, јер се може гајити као друга култура после скидања раних повртарских или ратарских усева, али се мора имати у виду његове прилично дуга вегетација. Гајењем кеља пупчара у смени са другим културама обезбеђује се веома интезивно коришћење земљишта. Гаји се најчешће из расада, мада се може произвести и директном сетвом из семена. При производњи из расада може се сејати у марту или априлу у различитим врстама заштићеног простора да би се расадио у априлу или мају за летњу, односно јесењу потрошњу. Медутим, у нашим условима за зимску производњу најбоље је ако се сетва врши крајем маја а расађује крајем јуна или почетком јула. Садња не сме да касни јер ако се закасни главичице остају ситније и недовољно формиране, уз то су слабијег квалитета.



Пре садње земљиште треба обрадити и по могућности унети 20-30 t/hа згорелог стајњака. Уколико се унесе стајњак треба унети и минерална ђубрива у количини око 100 kg азота 80 kg фосфора (Р2О5) и око 120 kg калијума (К2О) по хектару.

Уколико се не уноси стајњак минерална дубрива треба увећати за 20-30%. До садње треба унети 1/2 азотних и целокупну количину фосфорних и калијумових ђубрива. У прихрани треба унети другу половину азота и то у време добро раздвојене розете листова.



Успех у производњи купусњача у великој мери зависи од квалитетног расада. Да би остварили квалитетан расад треба обавити сетву на лепо припремљеној и неђубреној леји са по 2.5-3 g семена по m2. Након сетве семе се покрива са компостном смешом у дебљини 1-1,5 cm. Након сетве треба извршити обилније заливање. Поред сетве на леји расад купусњача се може сејати и сејалицама на размаку редова око 30-50 cm и тада се може вршити међуредна култивација. При оваквој сетви се добија расад бољег квалитета. Оваква сетва је могућа јер простора увек има довољно па се не мора примењивати густа сетва на леји.


Расад се сади на размак редова 70-100 cm, а у реду око 50 cm, између биљака. Пре садње треба унети хербицид, Трефлан у колицини 2 kg/hа кога треба инкорпорнирати. У току вегетације код кеља пупчара примењују се уобичајене агротехничке мере као и код осталих купусњача. Треба га редовно наводњавати, међуредно обрађивати и једном прихранити. Заштита од штеточина је иста као и код осталих купусњача. Код кеља пупчара у сушним условима значајнији проблем могу бити лисне ваши које се сузбијају системичним инсектицидима. Од расађивања до бербе у условима наводњавања треба да прође око четири месеца.


На малим површинама у баштенској производњи може се применити сукцесивна берба и да се бере по потреби одоздо на горе при чему берба може да почне у октобру па да траје до јануара изузетно и до пролећа јер је веома отпоран на ниске температуре. На великим површинама кељ се бере једнократно у новембру најчешће ручно одсецањем или кидањем главица, мада у свету постоји и уређај за машинско убирање. Приноси су најчешће 10-15 t/hа. Поред пупова (главица) за људску исхрану се могу користити листови (уместо раштана) а посебно су високог квалитета, после појаве мразева. Остаци стабла и листова могу се искористити као изваредна сточна храна.