У органској пољопривреди малчирању се придаје важна улога. Све више се користи у ратарству, а нарочито у повртарству. За малчирање се користе органска материја односно разни жетвени остаци, ПЕ фолије, фоторазградиве фолије и малч папир као и живи малч.

Непосредно покривање биљака перфорираном фолијом или тзв. vlies фолијом (агрил, ковертан, нец фолија), и туфбелолом користе се доста у повртарству за рану производњу поврћа. Ови материјали омогућавају лако уклањање с поља, што је значајно са становишта обраде земљишта.

У повртарству, малчирање је значајно јер се њиме ствара повољнији микроклимат за биљке. Фолије омогућавају заштиту од ниских или високих температура зависно од материјала од кога су направљене. Ова околност омогућава ранију производњу 10-30 дана што отвара пут новом типу производње рано-пролећном и касно-јесењем без подизања скупих објеката. На покривеном земљишту смањује се број заливања јер се чува влага у земљишту.

Малчирањем се земљиште чува од ерозије изазване ветром и кишним капима када се квари његова стуктура. Биљке и плодови биљака остају чисти. Поред тога, на овај начин могу се ефикасно елиминисати и корови. Наиме, под утицајем сунчане светлости (соларизацијом) преко полиетиленских прозрачних фолија загрева се земљиште, подстичу семена корова на ницање, потом млади клијанци страдају на високој температури.

Ово сазнање пружа могућност за борбу против корова малчирањем тамним фолијама у биљној производњи. Тамна фолија се може посматрати као хербицид али као апсолутно нетоксичан, безопасан по биљке, земљиште и човека.

Који малч употребити зависи од тога, шта је као погодни материјал доступно, од биљака посађеним на површини која се малчира, али и од саме површине. Тако за украсни део врта у којем се често борави, где су смештен простор за седење или тераса користити “естетски” материјал, на пример, уситњену кору дрвета у боји , док се за неке друге делове врта (повртњак) могу користити и други материјали.


Компост
Малчирање компостом има вишеструку функцију : обогаћује земљиште, повећава његову плодност, гуши коров, греје земљиште. Може се применити при садњи или током целе вегетације. Покрити једном или више пута око биљке.



Слама
Малчирање сламом обогаћује земљиште, гуши корове, хлади земљиште .У слоју од 8 цм око биљке,али да је не дотиче. Најбоља је слама овса.


Покошена трава
Малч од покошене траве може се применити, само ако на травњаку нису коришћени хербициди. Овај је малч јефтин, и лако доступан. Кратког је века у односу на остале врсте, па га је потребно обнављати сваке 2-4 недеље. Иако је најбоље покошену траву оставити на површини коју ће она постепеним распадањем обогатити органском материјом, из естетских разлога најчешће се прибегава њеном уклањању с површина. Покошену траву додати у слоју од око 4 центиметра, но у кратком времену овај ће се слој смањити на половину. Код додавања никада не збијати слојеве, будући да тада настају повољни услови за раст и развој микроорганизама, који ће откос брзо разградити при чему ће доћи до стварања неугодног мириса.


Остали материјали
Новине (не и магазини у боји) погодан су материјал за краткотрајно сузбијање корова на лејама . Увек би требало користити барем осмороструки слој новинског папира. Након постављања папира, леју обавезно добро натопити, како ветар не би разнео папир.Користити само при садњи.

Дуготрајнији материјал од новинског папира је картон који ће се на површини одржати и дуже од једне сезоне.

Пластичне фолије које су пропусне за светлост и воду, одличан су одабир за леје с поврћем. Потрајаће неколико сезона. Једини им је недостатак што су знатно скупље од осталих материјала, али ће од свих осталих најбоље контролисати раст корова, те спречавати исушивање земљишта..

Кокосова влакна у последње су време све више у употреби. Добијају се млевењем љуске кокосовог ораха и због своје лепе, чоколадне боје, одличан су избор за малчирање цветних леја.


Кора дрвета
Кора дрвета један је од најбољих материјала за малчирање. Састоји се од мање или више уситњене коре стабала. Осим функционалне има и естетску функцију, јер лепо изгледа постављен на површини. Код примјене коре дрвета као материјала за малчирање, треба водити рачуна о неколико ствари. Растварањем коре дрвета, микроорганизми троше кисеоник из земљишта. Зато је пре малчирања земљиште потребно обогатити органским ђубривима која садрже кисеоник. Кора дрвета додаје се у слоју дебљине 5-7 центиметара.


Отпало лишће
Лишће које вам с јесени прави проблеме можете бацити на компостну гомилу где ће се брзо разградити на толико користан компост, а може се њиме и директно малчирати леје. При додавању сувог лишћа на леју не претеривати у дебљини слоја. Нека он буде 5-8 центиметара дебео. Током зиме ће се делимично разградити, тако да ће до пролећа дебљина слоја бити оптимална. Но, примена сувог лиша и није свугде пожељна. На примјер, не ваља га примјењивати у камењару, где би натопљен кишом могао оштетити неке биљке.


Трава, пиљевина
Одлични су материјали за малчирање. Малч од уситњеног дрвета врло је сличан малчу од коре дрвета, с том разликом што се овде ради о мешавини уситњених грана и шибља. Пиљевина је дуготрајан малч, који лако можемо набавити. Одлична је за малчирање леја под стаблима и грмљем. Иако се често примењује за малчирање леја на којима је засејано поврће или цвеће, пиљевина, као ни остали малчеви добијени од дрвета нису погодни, будући да се распадањем дрвета ослобађају материје које могу штетити развоју корења младих биљчица. Овде је увек боље употребити малч од покошене траве.


Борове иглице
Не могу се применити свуда, будући да се њиховим распадањем земљиште закисељује. Зато се иглице користе за малчирање површина на којима су посађене културе којима кисело земљиште одговара, као на пример, хортензије, азалеје, камелија, бергенија…Такође делију против гљивичних болести. Застиру се у слоју 2-4 цм.



Валентина Алексић,
дипл.инг мелиорација земљишта и вода