Заборављена биљка наших крајева - могла би се вратити. Корисна је као азотофиксатор - након њеног гајења земљиште остаје богато азотом. За боб су сви негде чули, али га већина никад није ни пробала. А ако јесте, то су биле само старинске пихтије од боба, можда на некој посној слави - и то би било све! Време је да се нешто мења, а ево и зашто.


Пре свега, боб није нека егзотична биљка која је сад "у моди", већ једна од најстаријих култура икада гајених у Европи и Азији.Заправо, боб је био једини "пасуљ" који су Европљани имали на јеловнику неколико хиљада година пре Христа, дакле много пре него што је пасуљ донет из Америке, заједно с кукурузом, парадајзом и још неким биљкама. Затим, боб је ризница хранљивих састојака: богат је високоискористљивим биљним протеином, гвожђем и влакнима.


У новије време, научници су утврдили необично висок садржај аминокиселине Л-допа, која не само да се користи у лечењу Паркинсонове болести, већ је и прекурсор допамина, супстанце која, једноставно речено - појачава расположење, жељу за сексом, виткост, јаке кости, добар сан и већу мишићну масу. Једном речју, Л-допа из боба нас подмлађује!


Е сад, пре него што одушевљење кулминира, ред је да кажемо и зашто боб није популаран више као некад: његова припрема захтева доста времена, уколико га кувате младог, док су зрна још зелена - а таквог свакако морате да га пробате, јер је млади боб најукуснији! Али, прво је потребно зрна (на сву срећу прилично крупна) извадити из меснате махуне, затим их бланширати минут у кључалој води и на крају ољуштити, зрно по зрно, од жилавих кожица у којима се налазе.


Боб је отпоран усев којем пријају хладни услови. Може се сејати на јесен (у заштићеном простору) или на пролеће за бербу средином лета. Патуљасти боб и ниже сорте могу да се гаје у великим посудама. Боб обогаћује земљиште азотом и често се гаји као биљка за малчирање.


Од сејања до бербе :
Јари усеви: 12-16 недеља.
Озими усеви: 28-35 недеља.



Различите сорте
Високе и патуљасте сорте имају зелено, бело (бледозелене) или црвено зрно. Кажу да су биљке које расту из зеленог зрна укусније од других.Сорте са дугачким махунама обично су отпорније од оних са краћим, као што су сорте "Виндзор". Већина сорти боба има беле цветове.


Место
Отворено сунчано место; озимим потребан је заклон.Не успевају добро на сувом или влажном превише земљишту. Добро подносе креч.


Обрада земљишта
Лаком земљишту додајте побољшивач ниске хранљивости.
ИДЕАЛНА рН ВРЕДНОСТ 6-7


Сејање
МИНИМАЛНА ТЕМПЕРАТУРА ЗА КЛИЈАЊЕ 5 С


У заштићеном простору
Пред крај јесени посејте екстраотпорне сорте у рам или пластеник. Да би сте имали рану бербу посејте семе у кутије или биоразградиве тубе; пресадите кад биљка добије 3-4 одрасла листа.Брз раст спречава мишеве да поједу семе, а исто тако јачање поника спречава обољења корена .


Растојање
-Редови: Обично се гаји у двоструким редовима на растојању 15-20 cm између биљака и 60 cm између редова.
-Кућице: 20-30 cm


Мере неге
Да бисте спречили појаву црне ваши откините врхове чим се отворе доњи цветови.Раније сетве обично су отпорније на нападе ове штеточине.Високе сорте најчешће треба подупрети кочићима и канапом кад махуне порасту, нарочито на ветровитим местима.


Берба
Берите махуне кад зрно у њима једва може да се осети под прстима, пре него што јако порасту и отврдну.Младе махуне могу да се једу целе. Боб може да се замрзава.



дипл.инг.Немања Константиновић