Земљорадници знају да је за постизање високих и стабилних приноса поред минералних ђубрива веома значајно и ђубрење органским ђубривима. Једностраном применом минералних ђубрива земљиште се снабдева потребним хранивима, али се њиховом употребом не утиче на поправку особина земљишта. Зато је неопходно да се у земљиште уносе и органска ђубрива од којих се најчешће користе чврсти стајњак, течни стајњак, осока, зеленишно ђубрење и компост.



Од органских ђубрива најстарије и најчешће коришћено ђубриво је стајњак.Поред обезбеђења хранива стајњак поправља физичке, хемијске и биолошке особине земљишта.Уношењем стајњака поправља се структура земљишта па се такво земљиште лакше обрађује, биљке се брже укорењују, земљиште се обогаћује хумусним материјама. Уколико се стајњак периодично не уноси у земљиште оно трајно осиромашује у хумусу што доводи до опадања плодности земљишта, а то се никако не може надоместити применом минералних ђубрива.


Из напред наведеног можемо закључити да се улога коју стајњак има у снабдевању земљишта потребним хранљивим састојцима може заменити погодним минералним ђубривима, али улога коју стајњак има за поправљање особина земљишта се не може заменити употребом минералних ђубрива. Само комбинованом употребом минералних и органских ђубрива можете остварити високе, стабилне приносе уз истовремено очување плодности земљишта.


Приликом ђубрења обрадивих површина органским ђубривима, пољопривредни произвођачинајчешће користе чврсти стајњак. Потребно је нагласити да употреба полузгорелог или згорелог стајњака зависи од типа земљишта. Наиме, за ђубрење песковитих, лакших земљишта треба користити полузгорели стајњак, док за ђубрење тежих земљишта треба користити искључиво згорели стајњак.


Зашто је то тако?


Песковита земљишта су слабовезана, па ће сламаста структура полузгорелог стајњака боље да повеже честице песка, а како су песковита земљишта и топла земљишта разлагање стајњака се брзо наставља и достиже онај степен зрелости који би добио одлежавањем. Ако би се ова земљишта ђубрила згорелим стајњаком, његово дејство би било врло брзо, али би кратко трајало.


Насупрот песковитим, лакшим земљиштима, тешка глиновита земљишта је боље ђубрити згорелим стајњаком. Оваква земљишта су хладна и сабијена и уколико би се ђубрила полузгорелим стајњаком даље распадање би било врло споро, јер не би постојали услови за брз рад микроорганизама, па дејство оваквог стајњака не би имало жељени ефекат.



Станковић Станислава, дипл.инг.