Живинско ђубриво се сматра најачим органским ђубривом (јаче и од глисњака), уз голубије, тј птичије. Има фантастично пуно Азота, који погодује биљкама, чак до 2%, мало мање Фосфора (* такође у приступачном облику за биљке) и најмање Калијума.

Од такве прихране, биљке бујају и учинак је брзо видљив и ефектан. Слабије је заметање плодова и развој корена (због фазе бујности), па се таква прихрана чешће користи у фази већ заметнутих цветова и плодова. Односно, када су се биљке већ усталиле у вегетацији.

Можда је најбољи пример код паприке, која би у случају ране прихране, "прерасла", и изваљивла од тежине, при сваком заливању, када тло омекша. Морале би се убадати притке (кочеви). Треба је хранити, тек после заметања плодова. Прејака доза живинског, може да оштети корен ("попече га").



ЗАТО СА ПРИХРАНОМ ОПРЕЗНО И ПАМЕТНО.


Сигурнији начин прихране је заливање осоком, разређеним раствором живинског (птичијег) ђубрива (гнојница). Однос живинског ђубрива и воде, би требао бити 1:10, па до 1:15. Још је боља одстојала (преврела) осока. Рецимо у 100л воде ставимо 10-ак kg живинског ђубрива, промешамо и оставимо, на удаљеном месту, (због непријатног мириса, .. на цркотину). Може се посуда и добро затворити и повремено промешати (на 4-5 дана).

Када се превирање заврши, мирис се скоро изгуби. Боја осоке за кориснике би требала бити боја сламе (или пива). Важно је знати да у осоки нема Фосфора (има га јако мало - недовољно), па би га требало додати, минералним ђубривом.

Уопште је познато да се биљке, временом презасите истих минералних материја, па ће успех бити већи, ако комбинујемо прихрану органским и неорганским ђубривом.

Осока, нарочито погодује Фуксијама, Импатијама, Каранфилима, Примулама, Хризантемама ... поврћу.
Добро се показало и зимско ђубрење живинским ђубривом воћака, када падавине лагано распореде храниво у тло.