Током надолазећих месеци у повртњаку ће бити много посла. Потребно је засадити поврће које не толерише ниске температуре, плевити, заливати, али и убирати прве плодове напорног рада. Потрудите се да болести и штеточине уништите на најблажи могући начин, дакле без хемијских средстава. Ако немате или сте већ искористили свој комадић земље на коме можете садити, не очајавајте, погледајте има ли на балкону места да узгојите још понеки плод.



У овом раздобљу ваши највећи непријатељ биће корови, а иако је сада прилично пуно падавинана може се наједном појавити и суша. Гредице редовно одржавајте чистим тако што их плевите од корова које биљкама одузима драгоцена хранива. Уклоните ли корове пре него процвату, смањиће се њихов број идуће године пошто се најчешће размножавају семеном.



Уколико лето буде сушно, најлакши начин да одржите што више влаге доступне биљкама јесте да их малчирате. Уколико буде влажно лето, уместо проблема с водом могли бисте имати проблема с гљивичним болестима. Да би сте спречили појаву болести, усеве максимално проредите, како би се мокри листови што лаше просушили. Не заборавите понекад разбити и покорицу која се може појавити услед честог заливања.



Није прекасно напунити неколико великих посуда или самдучића посебно израђених за ту намену, напуњених супстратом. Већ смо пуно писали о томе које све културе можете овако узгајати. Важно је изабрати посуду праве величине и напунити га супстратом па у њега засадити биљке.



За балкон изаберите ниске култиваре. За парадајз и паприке изаберите посуде у које стане око 20 литара земље, а за шаргарепу који су дубоки барем 30 cm. Тoком лета биљке у посудама требаћете чешће заливати зато што се мала површина лако исушује. Најбоље је заливати ујутро, а ако је потребно и навече. Хранива која се налазе у супстрату биљка ће брзо потрошити па ће биљке требати и чешће прихрањивати. За то је најбоље користити текућа минерална ђубрива. Биљке никада не прихрањујте док је супстрат сув јер тако можете изазвати оштећења на хабитусу.



Престала је опасност од касних мразева па је коначно могуће на отвореном засадити и најосетљивије биљке. Уколико нисте сами узгојили расад, морате их купити. За даљи развој биљке врло је важан изглед самог расада, зато не шкоди поновити савете. Проверите да на њима нема штеточина, да је стабљика зелена и доброг изгледа. Пазите да немају предугачку стабљику јер би се већ у путу могла сломити или да листови нису светлозелене до жуте боје. На тржишту ћете често наћи и расад голог корена. Иако ће се укоренити и донети плод, било би боље да садите расад са грудвом супстрата. Лакше и брже ће се укоренити, а тако и пре донети плодове.


Биљке садите на добро припремљено тло па их након садње обавезно залијте. Ако је могуће садите их касније поподне или предвече, да се аклиматизују на нову средину до јутра, пре првог сунца, а можда и вручине која ће уследити. Краставцима и парадајзу осигурајте потпору, поставите мрежу за краставце и кочиће око парадајза.