Иако "двотрећински" припада пролећу, јун се сматра летњим месецом - кажу климатолози и метеоролози. Много је разлога што се јун сматра преломним месецом. Народни приповедач каже да кад наш народ некога воли, онда му тепа и даје имена од миља. Тако јун у народу називају још: Трешњарева, трешњобер, јун, сењски (Сјенокос), црвеник, черешњар ...

Јун је једно од својих имена добио и по цвату мирисне и медоносне липе - јуни Ово дрво је код нас вековима било предмет љубави и поштовања, као што је код Грка маслина, код Германа храст, код Арапа палма ...

Наши далеки преци сматрали су липу љубимицом богова, па су под кровове кућа стављали њене гране да их, по веровању, штите од громова.

Јун је, по правилу, топлији и сунчанији од маја. Средња месечна температура ваздуха је за 3-4 степена виша него у мају. Међутим, јунске кише не траба да нас изненађују, јер је у питању месец који се убраја у ред најкишовитијих! Иако је најисправније јун сматрати прелазним периодом између пролећа и лета, забележене су године када је био најтоплији месец у години, али у појединим деловима и најкишовитији у години. У њему је и највећи број дана са грмљавином и градом. Метеоролози узроке оваквом променљивом времену налазе у повременом продору влажног и свежег ваздуха са Атлантика, што условљава поремећај стабилности атмосфере и у нижим слојевима, као и услове за стварање олујних облака (кумулонимбуса) који дају јаке ветрове, пљускове и грмљавине, а често и град.



У пољу

Наставља се међуредно култивирање кукуруза, кромпира, сунцокрета, соје и других усева који до сада нису прихрањени или слабије изгледају. Могу да се сеју рани хибриди кукуруза из групе зрења 100, 200 и 300 на површинама које су захватиле поплаве, поготову за силажу, а сеје се сирак и остали усеви краће вегетације.

У првој декади јуна коси се грахорица и црвена детелина, те луцерка - други откос за сено. Она треба краће да се задржава у откосима ради мањег губитка лишћа и бољег квалитета. У свим нашим крајевима почетак јуна је најпогоднији за кошење ливада, јер је трава у цветању, а тада је најквалитетније сено. У другој и трећој декади месеца жању се озими јечам и раније сорте уљане репице, а крајем месеца често почињу да се жању јечам, пшеница, раж, тритикале и овас. Пострни се сеје кукуруз, соја за зрно или силажу и зеленишно ђубрење, сточни сирак, суданска трава, сточни кељ те грашак, боранија и др. Овде је врло важна брзина обављања послова и што ранија пострни сетва којом се чувају и искористе резерве влаге у земљишту . Ако се не сеју пострни усеви, стрниште треба плитко заорати (око 10 cm).



У повртњаку:

Јун је месец неге у пролеће посејаних усева и директне сетве, или сетве за производњу преко расада јесењих усева. Такође је и месец бербе раних купусњача - купуса, кеља, карфиола и келерабе, грашка за прераду и младог кромпира. Крајем јуна беру се рани парадајз, паприка, боранија, тиквице, вади лук сребрењак. Остало поврће се негује, окопава, наводњава и штити од болести и штеточина. Почиње садња купусњача за зимску потрошњу.


Како брати поврће?

Физиолошка зрелост је степен зрелости при којој је поврће прикладно за потрошњу или свеже, или за прераду. Она се постиже кад је семе у биљци зрело, а то значи способно за клијање. Технолошка и физиолошка зрелост не морају се поклапати временски, али се често те две зрелости у целости подударају. Такав је случај, на пример, код паприке намењене преради, те парадајза и лубеница.

За утврђивање правилног рока бербе потребно је одговарајуће искуство и знање. Наиме, кад се поврће прерано бере, смањује се принос, али квалитет је бољи. За то постоји, например, случај код махуна, келерабе и грашка. Обратан случај је код парадајза и лубенице, где зелени плодови нису прикладни за јело.

Велике штете могу настати ако се поврће бере сувише касно. Наиме, касно убрана салата постаје горка, краставац пожути, грашак отврдне и постане брашњав, диње и парадајз омекшају, те се брзо кваре. Време бербе неких врста поврћа зависи и о удаљености тржишта. Плодове парадајза и диња за дужи превоз треба брати полузреле, јер дозревају током транспорта.



Код стоке:

Ово је месец младунчади у сточарству, јер се у газдинству сада налазе млада телад, јагњад, прасци, пилићи ... Свима њима треба обезбедити одговарајућу храну. За преживаре је најбоља добра паша. Уколико краве још нису осемењене, треба планирати време телења. ако се домаћинство бави производњом млека за тржиште, а располаже са, например, 6 крава, треба планирати да се свака 2-3 месеца тели по једна тако да укупна количина млека по месецима буде приближно иста. То није баш једноставно постићи па вреди посаветовати се са ветеринаром или стручњаком Агенције за пружање стручних услуга у пољопривреди.



У воћњаку и винограду:

Воћари у овом месецу треба да обаве потпуну заштиту воћака од разних болести и штеточина, придржавајући се, свакако, рокова прогнозне службе за заштиту биља. Воће на прагу бербе - трешње, јагоде, малине и друго ранозреле не сме се прскати. Земљиште у воћњаку траба одржавати чисто, уклањати коров, обавити зелену резидбу, неговати окалемљене младе воћке.

Шта стручњаци саветују када је реч о орезивању младих воћака?

Обавља се првих година како би им се дао жељени облик. Проређивање се врши када је круна густа и приликом њеног обликовања. Претежно се уклањају водопије одсецањем из основе, затим гране које се укрштају, оболеле и сломљене. Старије гране се ретко потпуно уклањају. Скраћивање грана примењује се на старијим стаблима, на млађима са споријим прирастом или у циљу претварања неродних у родне гранчице. Орезивање у току вегетације или зелена резидба најчешће се примењује код брескве. Циљ је кориговање облика круне, када је она сувише густа или за време суше, да се смањи утрошак воде. Састоји се у одсецању, потпуном уклањању или скраћивању летораста. Обавља се крајем маја или током јуна само по потреби јер воћку исцрпљује.


У младом винограду уклањају се површинске жиле и калеми се на зелено. Уз зелену резидбу везати ластаре за коље (у младим виноградима). У родним виноградима обавити друго сечење, проредити гроздове и бобице за стоне сорте и провући ластаре између жица. Ако треба, заливати винограде.



У башти и на окућници:

Са сменом годишњих доба, пролећа и лета, настаје и смена цвећа у башти. Итсовремено када почињу цветати божури, руже и већина сезонског цвећа, режу се прецветали цветови украсног шибља, ваде луковице и двогодишње цвеће. Тулипани, Крокус, нарциси, зумбули, висибабе и остале луковичасте врсте које цветају у рано пролеће, не морају се сваке године вадити из земље. На истом месту могу остати 3-5 година и за то време развити крупну луковицу која ће дати подмладак. После тог периода вађење је обавезно када надземни делови свену, пожуте и почну да се суше.

С појавом првих цветова ружа почиње њихово летње орезивање. Састоји се у редовном уклањању прецветалих цветова с два пара листова. Рез треба да буде 3-5 милиметара изнад пупољка. С многоцветних ружа, чији су цветови распоређени групно, у гроздовима, треба уклонити сваку цваст чим је завршено цветање.

У овом месецу запажа се бујнији раст и богатије цветање већине кактуса. С растом температуре повећавају се и захтеви за водом. Кактуси се заливају у раним јутарњим сатима.



Петар Илић, "Пољопривредни календар"