СТЕВИА (Stevia rebaudiana Bertoni) је вишегодишњи зељасти грм из породице главочика (Asteraceae), који може нарасти и до 1m у висину. Листови стевије су дуги око 5 cm, а широки око 2 cm.

У листовима стевије налази се осам различитих гликозида, а најзначајнији су стевиозид и ребаудиозид А, који се зависно о начину узгоја и сорти налазе у лишћу у различитим процентима и о томе зависи колико ће бити слатки. Количина стевиозидa се најчешће креће у распону од 4-12%.

Свеже лишће стевије има угодан слатки укус због гликозида, од којих је најзначајнији стевиозид, чији је екстракт 200-300 пута слађи од шећера, док је осушено лишће стевије 30-40 пута слађе.

Пореклом из Парагваја, стевиа се данас узгаја у Бразилу, Уругвају, централној Америци, Израелу, Тајланду, Аустгралији, Јапану, Кореји и Кини.


Стевиа је суптропска биљка која формира већу количину лишћа у условима интензивног сунчевог светла и виших температура. Дуго топло пролеће, лето и дуга топла јесен погодује развоју веће количине лишћа. Краћи дани условљавају појаву интензивне цветања. Просек температура током узгоја стевије креће се 15-30 ° C. Температуре испод 5 ° C заустављају раст, а испод 0 ° C стевиа ће бити значајно оштећена.


Стевиа је вишегодишња биљка (4-5 година), али се у подручјима оштре зиме (када температура може пасти и испод -10 ° C мора застрти (малчирати) да се њен (релативно плитки) корен не би смрзао.


Стевиа је доста толерантна према типу тла, али најбољи резултати се постижу на песковито-иловастим земљиштима. Најважније је да тла буду оцедита и да се вода не задржава око корена, јер може доћи до труљења. На тешким земљиштима треба унети доста органске масе чиме ће се омогућити добар водно-ваздушни режим у зони корена. Стевиа подноси киселост тла 4,5-7,5 рН, али не расте добро на заслањеном земљиштима.


У сезони пре садње потребно је тло дубоко преорати уз предвиђену органско ђубрење. У пролеће пре садње треба тло добро уситнити, да би се лакше поставио малч и правилно формирале гредице.


Стевиа има релативно малу потребу за хранивом у односу на друге повртне културе. Препоручује се ђубрење од 20-40 t/hа стајњака и око 60 kg/hа азота, 23 kg фосфора и 180 kg калијума чистих хранива по хектару. Фолијарно ђубрење је могуће и биће у употреби најчешће од друге до четврте године узгоја. Обично се користи ђубриво NPK формулације 06:24:24 или адекватно водоотпорно органско ђубриво у количини од 100 kg/hа са стартном прихраном спороотапајућим азотом након садње у количини 60 kg/hа. У еколошкој производњи треба користити квалитетни компост или специјална органска ђубрива са споро отпуштајућим азотом.


Стевиа се може узгајати из семена или из резница. Стевиа се може умножавати и културом ткива, што захтева посебне услове и додатна улагања. Који од тих начина изабрати зависи о финансијским могућностима, односно логистици (заштићени простори, лабораторије и сл). Семе се сеје у заштићеном простору у посебно припремљени супстрат, где се мора одржавати константна повољна влажност и температура од 22-25 ° С. Након 50-так дана се мала биљка стевије може (препикирати) пресадити у контејнере или пластичне саксије пречника 10 cm.



У нашим климатским условима биљке стевије се саде на отвореном половином маја, када прође опасност од појаве касног мраза. Размаци садње зависе о микро- климатских услова, малчирања и начина садње, а крећу се 80-100 cm x 20 cm, чиме се постиже склоп од око 5 биљака/m2, односно 50.000 биљака/hа.


Стевиа се може садити на равно тло или на издигнуту леју 15cm висине и 60cm ширине, размак између редова треба бити 40 cm, а између биљака око 20 cm.


Стевиа изузетно лоше подноси коровске биљке (плитак корен), а примена хербицида није дозвољена у еколошкој производњи, већ само механичка обрада. Стога се препоручује малчирање тла употребом црно-беле ПЕ фолије.


Због плитког корена стевију треба пажљиво наводњавати. На глинасто-иловастим земљиштима малчираним црном ПЕ фолијом, у повољним условима, стевију треба заливати само код садње, или ако су баш изузетно високе температуре 1-2 пута недељно ако се види да биљка пати због недостатка воде. Важно је назначити да се стевиа не сме превише наводњавати да не дође до труљења корена.


Због њеног слатког укуса штеточине нерадо нападају стевију, па се она чак сади међуредно са повртним биљкама, јер репелентно делује на већину инсеката. Могућа је појава неких гљивичних обољења (Septoria или сл), али ако је биљка у доброј кондицији већих оштећења неће бити. Непосредно након садње треба обратити пажњу на пужеве, који могу напасти младе биљке стевије. Садњом стевије у близини шуме мора се предвидети ограда од зечева , срна и сличних животиња.



Време бербе зависи од локације, сорте и временских услова током сезоне. Обично берба почиње 4 месеца након садње, значи почетком септембра, када су биљке достигле висину од око 70 cm. Скраћење дневног светла иницира цветање, а највећа количина стевиозида је управо пре пуне цватње. Биљке се режу на око 10 cm изнад тла, слажу се и спремају за сушење. Берба може бити једнократна или вишекратна (биљке се одабиру у одређеним интервалима - што важи за само мале узгојне површине). У континенталним условима мора се рачунати са једном правом бербом, али ако је дуга и топла јесен може се још накнадно побрати до 1/3 укупног приноса. Берба се може продужити до првих наглих спуштања температуре, након чега нема смисла више брати због лошег квалитета лишћа.


Одмах након бербе биљка се мора осушити. Биљке се у топлим крајевима могу приручно сушити напољу, на мрежама (ситима), или тако да се биљка обеси и суши попут дувана. Најбоље сушење је свакако у сушарама где се може тачно наместити и контролисати потребна предвиђена температура и влага. Стевиа се суши врло брзо, 24-48 сати на око 50 ° С, важније је да буде добра циркулација топлог ваздуха у сушари, него висока температура. Након сушења (лишће се брже суши од стабљике), лишће се механички трешењем врло лако скида са стабљике. Лишће се након тога спрема на хладно и суво место (важно је да се спречи накнадно влажење лишћа), које може довести до труљења и пропадања лишћа. Лишће се пакује у пластичне или картонске кутије где је обезбеђена заштита од влаге.


Зависно од технологије узгоја, приноси се крећу 20-30 g сувог лишћа/стабљици, односно 150 g/m2 у једној сезони. Након 5-те године у нашим климатским условима, приноси по биљци се смањују.





Доц.др.сц. Бруно Новак