Пре него уопште кренете у узгој, морате имати нешто од основног алата, а ту спада: прскалица (на пумпицу), кантица за заливање, мале виле или грабуље и маказе. Наравно, требају вам и саксије за цвеће.

Што се тиче земље, некој култури треба посебна земља, а то ћемо вам уз ту биљку напоменути. Било би одлично када би могли доћи до праве шумске земље, која је најхрањивија. Могуће је и купити добру земљу, али су велике разлике од произвођача до произвођача. У куповну земљу мешају пиљевину, а понекад и стиропор, тако да чисте земље има јако мало. Код пуњења саксија земљом, обавезно на дно ставите каменчиће, прст дебљине, ради дренаже.

Па кренимо!

За садњу и сетву у кући/стану не треба те чекати пролеће. Набавите семе, потребну опрему и крените у узгој. Почнимо од једноставнијих биљака.



ПЕРШУН

Одговара му плодна, рахла земља и топло, сунчано место, али не директно сунце јер тада листићи почну жутети. Желите ли само лист, довољна вам је обична саксија за цвеће јер у њој не развије велики корен. Першун морате прскати водом и нека у тањирићу увек има макар мало воде. Кад пусти велике стапке листова, почните резати маказама, тако ће гушће расти и имати интензивнији мирис. Припазите на црне ваши. Сузбите их или бубамарама или прстима, ниуком случају не прскајте инсектицидима. Не дозволите им да се прошире.

Кориштење: ако ћете имати толико листића да их нећете стићи потрошити, насецкајте их на ситно, ставите у посудице за лед, прекријте с мало воде и ставите у замрзивач. Тако га можете користити за све а и мирис му остане исти. У теглу промера 28 cm је довољно посејати пола кесице семена.



ЦЕЛЕР

Двогодишња или вишегодишња биљка. Успешно расте у посудама. Може поднети било какву земљу. Целер има интензиван укус и мирис. Ваља припазити не неке ствари.
За време трудноће може довести до нежељених сметњи и зато треба бити опрезан, стимулише рад бубрега и његове функције, зато код оболелих бубрега треба посебно пазити, за дијабетичаре је најбоље да га узимају куваног, а опрез је потребан јер садржи угљене хидрате, постоје особе које су алергичне на целер.



МРКВА - ШАРГАРЕПА

Због малог простора у теглама најбоља је бејби шаргарепа, посађена у дугачку, дубљу посуду дренираног дна с рахлом земљом. Услови су исти као и за першун само што шаргарепи не смета директна сунчева светлост. Такође треба водити бригу око вашију.



МИРОЂИЈА - КОПАР

Двогодишња биљка са задебљалим кореном тако да такође треба већу посуду, а ваља рачунати да и доста високо нарасте. Одговара му топло, али не превруће место. Најбоље да стоји на прозору који гледа на исток тако да избегнете летње поподневно сунце. Можете га ставити и у посуду са неким цветом. У бити, мирођија спада у врсту корова тако да ће му одговарати где год да га ставите. Ова је биљка врло захвална јер се употребљава цела, корен, стабиљка, листови и цвет.



ЦИКОРИЈА - РАДИЧ

Сејати се може у разне посуде, предлажемо уске дугачке посуде, а затим их пресадите у посуде величине велике чашице од јогурта (од пола литре) јер ће тако главице бити веће и брже ће расти. Битно да се редовно заливају и да су на топлом сунчаном месту.



РУКОЛА - МАТОВИЛАЦ

Заузимају пуно места, а не дају издашне плодове па их је мало за конзумацију. Услови производње су исти као и за другу салату.



БОСИЉАК

Расте на сунчаном и заштићеном месту и треба му доста воде. Осетљив је на зиму па га треба преместити у кућу за време хладних дана. Може се садити и уз цвеће, а погодују му она која имају велике листове јер га тако штити. Нарасте до 40cm, цветићи су му уобичајено розасти или бели, а постоје још и љубичасти и тамни босиљак.



ТАЈЛАНДСКИ БОСИЉАК

Узгој и употреба су исти као и за обичан босиљак, разликују се у изгледу, а укус је врло сличан. Тајландски босиљак има сладак укус сличан анису. Користи се у припреми азијских, вијетнамских,тајландских јела, салатама, супама, јелима из wока.... дакле уз јела далекоичточне кухиње.



ОРИГАНО

Воли јако сунце и не воли влагу, значи место му је на јужној страни. Земља мора бити добро дренирана. Ради добре дренаже ставите га у посуду у којој су на дну каменчићи, затим песак и тек онда земља из шуме. Сеје се у пролеће, а дели се у јесен. Пре зиме се резањем на једну трећину биљке припрема за мировање. Листове је најбоље брати пре цватње. Користе се смрзнути или осушени, можете га ставити у уље или сирће.



МАЈЧИНА ДУШИЦА - ТИМИЈАН

Из искуства повртлара који узгајајау мајчину душицу, она зна бити врло захтевна биљка, али ће те са нешто упорности успети. Земља треба бити добро дренирана и врло плодна, а треба избегавати киселу и влажну земљу, од такве се биљка суши. Воли сунчано место и заветрину, а може поднети ниже температуре. Бере се два пута годишње, уоћи цватње. Сушите га на промаји или га ставите на новине и на висеће кухињске елементе. Ако ће те се добро бринути о њеј, осушена ће вам трајати и неколико година. Најбоље ју је узгајати саму у саксији. Рачунајте да ће те је морати сејати два пута годишње, због сигурности да ће сетва бити успешна.



ВЛАШАЦ

У природи расте као самоникла биљка на влажним ливадама, речним обалама и на мочварном тлу. Ако имате могућност, нађите такав, ископајте и пресадите га у саксију јер има интензивнији мирис и укус него куповно семе. Има га на рубовима шуме, потражите га ако имате прилику, шетња шумом биће вам додатна награда. За узгој му треба добра хумусна и влажна земља и обиље сунчеве светлости. Ако сте га ископали у природи, онда управо с том земљом напуните саксију. Употребљавају се само свежи листићи који се режу од пролећа до јесени.



РУЗМАРИН

Углавном расте као снажан разгранати грм који може нарасти и до 2 m у висину. Можете га обрезивати и тако одређивати хоће ли више расти у висину или ширину. Гранчице се режу кад процвета, а може и касније. Сушите их у хладу, затим одвојите листиће и уситните за зачин. Ако га узгајате у саксији и у континенталним крајевима, помешајте нашу плодну шумску земљу с оном приморском (узмите земље у врећу кад се враћате с мора или замолите некога да вам мало донесе). Држите га на јужној и осунчаној страни.



КАДУЉА - ЖАЛФИЈА

Ако волите чај од жалфије,а јако је лековит и требали би га пити за све и против свега, посадите је и бићете одушевљени. Што се тиче земље, ставите било какву јер успева у свим условима и у свакој земљи. Расте више година.



СЕЛЕН - ЉУПЧАЦ (ВЕГЕТА)

Вишегодишња биљка и спада у исту породицу као шаргарепа, першун и целер. Користи се такође цела биљка, листови, стбљике, корен и плодови. Пун је витамина С. Може се узгајати у саксији, а и у врту. Врло је отпоран, један узгајиваћ сведочи како је грешком покошена, а након тога је интензивно нарасла и проширила се двоструко више. Листићи се конзумирају свежи али их можете сушити, тако да преко зиме имате своју вегету за кување.



АНИС

Ако желите мало егзотике, анис је прави избор. Нарасте до један метар и најбоље је узгајати га самог у саксији. Узгаја се у супстрату за кактусе, који је састављен од тресета и хумуса, с тим да се због пропусности треба додати 1/4 растреситог материјала, испрани песак, дробљену циглу ... Плодови Anis Fructisa се беру у септембру, очисте се од петељки и суше на промајном месту уз често мешање. Одличан је за колаче и хлеб, варива, умаке чак и у пекмезима и компотима. Најбоље га је уситнити пре саме употребе јер му мирис брзо изветри. Будите опрезни, код неких људи може изазвати алергијску реакцију.



ЧУБАР

Једногодишња биљка, нарасте у грмић ширине око 40 cm, а листићи су јој дуги око 3 cm. Цвета два пута годишње, а листићи се беру након цватње и суше.



ЕСТРАГОН

Вишегодишња биљка која може нарасти до 1,5 метара. Тражи дренирану плодну земљу и топло осунчано место. Најбоље држати је саму у саксији. Листићи се користе или сушени или свежи.



СРЕМУШ - МЕДВЕЂИ ЛУК

Заборављена биљка која је врло лековита нарочито против повишеног крвног притиска и холестерола. Садржи етерично уље са алисулфидима – слично као и у белом луку, биолошке катализаторе и до 15 % полисахариде (од воћног шећера). Млади листови садрже 20-50 mg% витамина C и мало каротина (7 mg%). Луковице садрже мање ових активних састојака осим алицилина.

Семе нећете наћи у продаји, тако да се прави извор налази у шуми. Eво како ће те га пронаћи: у пролеће обилно расте уз потоке, има елипсасте, дугуљасте и шиљасте листове, тамно зелене боје са сјајем, док у земљи има усправну и танку луковицу. Зна бити дубље у земљи, али ако је земља рахла, можете га лако ишчупати у комаду, али будите пажљиви.

Будите посебно пажљиви да га не замените с отровном ђурђицом, поготово док биљка има пупољке. Сваки грмић сремуша проверите кидајући комадић листа, има интензиван мирис на бели лук и тиме сте сигурни да берете праву биљку.

Касније из листова почну расти пупољци који досегну висину до 25 cm из којих цвату ситни бели звездасти цветићи, а цела биљка нарасте 20-40 cm. Додаје се салатама, варивима, чак можете направити и кајгану, додајте га тамо где иначе додајете бели лук, не можете погрешити.

Као нашу посебну препоруку пробајте салату од маслачка - радича, зелене салате и 1/3 сремуша с маслиновим уљем. Имајте на уму да медвеђи лук из вас шири интензивнији мирис од белог лука. Ако имате прилику, посадите сремуш или га макар наберите у шуми и у пролеће очистите организам. Користите га углавном у свежем стању јер сушен губи својства и мирис.



КРАСУЉИЦА - КРБУЉИЦА

Биљка врло њежног мириса која може нарасти до 45cm висине. Стабљике су јој усправне, а на њима расту дугачке гранчице са листовима. Сеје се и узгаја на истоветан начин као и першун.

Цветови су већином беле боје, а цветају од јуна до августа друге године вегетације. У кухињи се најчешће користи као зачин, а користе се њени и листови и плодови. Будући да облик листова подсећа на першун, доста често се користи и као украс свежим салатама, супама или месу.

Лековитост красуљице се доста често занемарује. Чај од красуљице је јако добар тоник за масну кожу, али исто тако је врло добар за испирање очију од коњунктивитиса. Облози од листова помажу смиривању инфекција након убода инсеката, или чак уколико желите очистити ранице на кожи.

Красуљица (крбуљица) је једногодишња биљка која потиче из Русије. Мирис и укус су топли, налик на першун и помало на анис. Често се употребљава у француској кухињи. Обавезан је састојак мешавине зачина fines herbes. Насецкани листови обилато се додају салатама, супама, поврћу, пилетини, риби и јелима с јајима. Ставља се при крају кувања јер брзо губи арому. Красуљицом се зачиња намаз од маслаца и свежег крављег сира. Користи се и сушено и уситњено лишће, али зачинска својства сушене красуљице су слаба.



КОМОРАЧ - КОПАР - ДИВЉА МИРОЂИЈА

Коморач је отпорна самоникла дивља или узгојена двогодишња биљка с одебљалим кореном, из ког у првој години израсту листови, а у другој години и до 2 метра висока стабљика с листовима и цветовима. Стабљика је округла, модро-зелене боје и у горњем делу разграната, а листови су састављени од мноштва ситних листића. Ова биљка потиче из Средоземља и највише јој одговара топла, али не преврућа
клима.

Коморач је такође лековит, највише помаже у пробави, деци ублажава проливе. Богат је калијумом, витамином С, такође садржи 12 важних елемената у траговима и 14 аминокиселина у идеалном односу. Због високог садржаја бетакаротина користи се превентивно као делотворно средство против рака. Корен коморача убраја се, поред корена целера, шпаргли и першуна, међу 4 најлековитија корена за пробавне тегобе.

Коморач је идеалан за особе с прекомерном тежином јер веже за себе масти у цревима, тако се пуно мање молекула триглицерида (молекула масти) може "угњездити" у масним наслагама на стомаку, боковима, стражњици и бедрима, одстрањује маст на стомаку код ког се ствара целулит.

Комарач се у кулинарству највише употребљава првенствено као зачин (семенке, листови), као прилог, затим у салатама, супама, а мање као самостално јело. Такође осушене семенке коморача мељу се и мешају са брашном за израду разних посластица и пецива. Без обзира што коморач има јак и доминантан укус и мирис (нпр. као анис) изврсно се уклапа међу сво остало поврће (посебно салате од свеже шаргарепе, наранџи и јабука, уз додатак коморача и сушеног воћа), изврсно се слаже са зачинима као што су лимунов сок, бибер, коријандер, маслиново уље, мушкатни орашчић и сирће.



С овиме завршавамо нашу малу сторију о зачинском биљу. Надамо се да је било занимљиво и да сте прочитали и понешто што већ нисте знали.

Узгајене зачине можете мешати с неким куповним мешавинама зачина па додати нпр. рузмарин, мајчину душицу (тимијан), чубар, босиљак или естрагон. Из свог узгоја можете направити свој зачин. Упустите се у авантуру са зачинским, а и обичним повртним биљем и бићете одушевљени.

Преузето са : www.coolinarika.com
Линк ка чланку : Линк - аутор : Мануела Мазник