Краставац даје веома добре резултате при сетви на тамној фолији. Поред већ наведеног, фолија осигурава већу температуру земљишта што све укупно повећава принос за 30%, односно 80-100% ако се залива системом кап по кап. Настирање земљишта фолијом и сетва краставца изводе се механизовано. Биљке краставца засејаног у двоструким редовима су више изложене сунцу, плодови приспевају раније и униформнији су у односу на кућишну сетву у једном реду што резултира вишим приносом.


Производњу краставца корнишона у нас карактеришу незадовољавајући приноси у односу на агроеколошке услове подручја у којима се ово поврће гаји. А трошкови производње, који су због деликатне заштите, скупог хибридног семена и ручне бербе веома скупи, намећу потребу остваривања високих приноса. Доминантни начин производње краставца у нас је директна сетва, са спорадничним покушајима примене неких специјалних агротехничких мера, као што је настирање земљишта малч папиром и полиетиленском фолијом (пластичним филмом) или вертикални узгој уз одговарајућу конструкцију. Производња краставца из расада и практично се не примењује у пракси, а широко се користи за салатне стакленичке сорте.


Настирање земљишта (малчовање)


Настирање као агротехничка мера у нас се чешће употребљава при производњи јагода, бостана али у задње време и у производњи паприке, парадајза, краставаца, корнишона... Настирањем земљишта се постиже лакша берба, плодови су чистији, искључује се потреба за окопавањем у реду а земљиште боље чува прикупљену влагу. Настирањем се, такође, избегава употреба хербицида и тиме добија здравствено безбеднија храна.


Краставац даје веома добре резултате при сетви на тамној фолији. Поред већ наведеног, фолија осигурава већу температуру земљишта што све укупно повећава принос за 30%, односно 80-100% ако се залива системом кап по кап.


Настирање земљишта фолијом и сетва краставца изводе се механизовано. Биљке краставца засејаног у двоструким редовима су више изложене сунцу, плодови приспевају раније и униформнији су у односу на кућишну сетву у једном реду што резултира вишим приносом.


Хоризонтални узгој је традиционалан и у њивским условима. Не тражи велика улагања и омогућује примену плодореда, што је недостатак вертикалног узгоја краставца. Вертикални узгој краставца корнишона на отвореном пољу у нашој земљи није широко заступљен, иако су неки произвођачи прихватили овај начин гајења још пре десетак година. Овај начин гајења пропраћен је научно-истраживачким огледима Пољопривредног факултета у Новом Саду.



Постоје различити облици шпалирног начина гајења краставца, али се у суштини разликују два основна: амерички и холандски.


а) При америчком начину гајења носећи стубови постављају се на свака четири метра. Горња жица разапиње се на 1,5 до 1,8 метара, а доња на 15 до 20 сантиметара. Вертикалне жице причвршћују се на сваких 20 до 25 сантиметара за горњу и доњу жицу. Вређе се усмеравају нагоре дуж жице. Када достигну горњу жицу, везују се и усмеравају надоле по жичаној структури. Код вертикалног узгоја циљ је да се добију биљке с повољним односом биљне масе и плодова. То може да се постигне уклањањем прве три бочне гране. Следеће три бочне гране остављају се на три-четири листа.


б) Према холандској технологији конструкција треба да је висине 1,8 до 2,0 метра. Поставља се само горња жица, а о њу везују канапи по којима се воде биљке. Бочни изданци изнад земље до висине 30 сантиметара се уклањају. Када биљке досегну врх конструкције, веђу се и воде 30 до 40 сантиметара водоравно, а после се остављају у слободном паду. На тај начин се повећава принос. Досадашњи резултати примене овог начина производње указују на многобројне погодности (мр Ступавски), али и на потребу претходног испитивања у сваком агроеколошком подручју, односно провере пре увођења у широку производну праксу. Као потпора биљкама користи се канап, колчеви а у задње време све више и мрежа. Изнад шпалира поставља се мрежа за засенчавање како би заштитила биљке од високих температура.


У Румунији је у огледима установљено да је краставац из директне сетве, гајен уз потпору, уз закидање бочних изданака до 30 сантиметара, а осталих на два листа и плода, у склопу од 28.000 биљака по хектару, дао највеће приносе. Гајење уз потпору у неким случајевима удвостручава принос у односу на гајење без потпоре, а уједно се значајно смањује трулеж плодова, утврдили су амерички стручњаци. Бавећи се овом проблематиком установили су и да се на на краставцу гајеном уз потпору формира више ченских цветова у односу на краставац гајен на земљи.





Проф. др Михал Ђуровка,
Проф. др Анђелко Бајкин,
Пољопривредни факултет, Нови Сад
Мр Игор Ступавски, Задружни Савез Војводине, Нови Сад