Петар Васић из Кикинде нам је послао e-mail у ком нас је замолио да напишемо нешто више о чичоки. Ми смо консултовали литературу ("Повртарство" - проф. др Бранка Лазић, проф. др Владан Марковић, проф. др Михал Ђуровка, проф. др Жарко Илин) и преносимо најзанимљивије делове.


Чичока представља веома квалитетно поврће високе храњиве вредности јер садржи суве материје око 21%, угљених хидрата око 17%, протеина 1,5%, масти 0,2%, минералних материја око 1,1% и витамине А,D и C. Основни састокак угљених хидрата је инулин који је веома важан у исхрани дијабетичара.



Чичока је вишегодишња врста, али се гаји као једногодишња биљка. Одликује се моћним и јако развијеним кореном вретенастог облика који продире дубоко у земљу. Формира једногодишње, у почетку зељасто стабло, које касније одрвењава (висине 1,5-3,5 m). Стабло, гране и лишће обрасли су грубим длачицама. Цветови израстају на врху стабла у облику главице и слични су цветовима сунцокрета, али су знатно ситнији. У нашим условима чичока касно процвета и обично не доноси семе, па се углавном размножава кртолама. Кртоле су део због чега се ова култура и гаји, сличне су кртолама кромпира, дужине до 10 cm и ширине 5-7 cm.


Чичока је врста скромних захтева према топлоти. У нашим условима врло добро презимљава. Младе биљке могу веома добро да поднесу пролећне мразеве без икаквих последица.


Захтева интензивно осветлење, а типична је биљка кратког дана. Чичока је једна од најотпорнијих коренастих култура према суши. Има велику отпорност према суши, пре свега, због врло раузвијеног кореновог система који је за 10 пута развијенији од кромпира.


У нашим условима добро успева, а расте самоникло. Посебно је интерсесантно њено гајење на сиромашним земљиштима и у сувим реонима, где се друго коренасто поврће тешко може гајити. Посебно су погодна песковита и шљунковита земљишта јер се на њима лакше могу вадити кртоле. Обрада за чичоку је слична обради за кромпир.



Чичока се сади у пролеће чим је то могуће. Кртоле или делови кртола се саде око 7cm дубоко, на размаку око 90-100 cm ред од реда и 60-70 cm у реду. За остварење високих приноса захтева сличну негу као и кромпир.


Кртоле се ваде после измрзавања надземних делова од првих јаких јесењих мразева, а вађење може да се обавља до почетка пораста нових надземних делова, у пролеће. Кртоле извађење у пролеће имају мање инулина, али су слађе. Пре вађења надземни део се уклања, а кртоле се ваде вилама, ашовима или се изоравају. Неизвађене кртоле или делови кртола дају нове биљке тако да се терен може лако закоровити чичоком.


Чичока се може вадити целе зиме или чувати у траповима, подрумима или спремиштима, у песку или тресету. Принос је од 20-40t/hа.



Проф. др Бранка Лазић
Проф. др Владан Марковић
Проф. др Михал Ђуровка
Проф. др Жарко Илин