Географско порекло тикава још увек је спорно. Ипак, сматра се да су обична и мускатна пореклом из Америке, а да је постојбина бундеве блиски исток. Неспорно је, међутим, да су све три врсте пренете на друге континенте после открића Америке. Томе у прилог говори податак да је Кристофер Колумбо у свој дневник 3.децембра 1492.године забележио тренутак када је први пут на Карибима угледао непознату биљку, која је, у ствари, била тиква. Значи, може се слободно сматрати да је то датум њеног открића.


Иако нас од тог времена дели више од пола миленијума, интересовање за биљке из рода Cucurbita не опада, већ доживљава ренесансу. Тако је у целом свету, па и код нас, што потврђује и делатност Ђорђа Трлаића, власника фирме „Порт“ у Суботици. Током протеклих десетак година, поред производње семена цвећа, бавио се сакупљањем и узгојем тикава. Данас његова колекција броји преко 150 различитих сорти. О њима прича с великим одушевљењем и заносом:


-Предмет моје пажње, боље рећи опсесије и делом професије су тикве које припадају роду Cucurbita. То су обична тиква (C.pepo),бундева (C.maxima), мускатна тиква (C.moschata) и њихове многобројне сорте.



Свака је интересантна на свој начин. Различитог су и необичног облика, посебних боја и нијанси, с рељефном кором... Веома су декоративне и цене се као допуна јесењих и зимских аранжмана. Али, не треба запоставити ни њихову нутритивну вредност и хемијски састав, који благотворно делује на људско здравље. Заиста су ретке биљке које су толико скромне када је у питању узгој,а толико здраве и издашне у уживању које нам пружају.


Биљке које су толико скромне када је у питању узгој, а толико здраве и издашне у уживању које нам пружају. Према ботаничкој класификацији, фамилија тикава веома је богата врстама. Има их преко осам стотина. Једна од њих, која се од давнина узгаја код нас, позната је као судовњача (Lagenaria siceraria). Сматра се једном од најстаријих гајених биљака, а њена вишеструка употреба и велика естетска вредност чине је атрактивном и у данашње време. Одређене сорте користе се као подлога за калемљење лубеница. Сличну "судбину" има и смокволисна тиква (C.ficifolia), која се користи у декоративне сврхе, али и као подлога за узгој краставаца.


- За сладун (Citrulus colocynthoides) слободно се може рећи да је неоправдано запостављен – напомиње Трлаић. – Од њега се припремају укусна мармелада и слатко, а може да се користи и као издашна сточна храна током целе године. Услов је да буде правилно ускладиштен, на сувом месту и температури око десет степени.


У последње време све су популарнији аранжмани у којима доминирају зрели плодови украсних краставаца Cucumis dipsaceum, C.zeyherii, C.hirsutum и други. Простор оплемењују упадљивим и необичним изгледом, али треба имати у виду да нису јестиви.






М.Драгин