Ентузијазам и жеља за учењем су неопходни јер се ради о пуно нових информација које треба савладати и разумети како би се, на крају сезоне, убирали здрави и свежи плодови, а може се уштедети и новац. За подизање и обрађивање врта потребно је утрошити и доста времена и напорног рада. Баштованство се учи кроз праксу, али добро је и ослонити се на упутства која се могу прочитати у специализованим часописима, ал и сазнати на семинарима о органском баштованству.



Планирање окућнице

Планирање и анализа представљају важан корак на путу ка уређењу дворишта и имања. Окућница мора да функционално задовољава потребе породице. Најпре треба дефинисати целине које су неопходне и шта је приоритет.

Плац са којим располажете можете поделити на предбашту, повртњак, мини воћњак, травњак, цветне леје са украсним дрвећем и шибљем, кутак са зачинским биље итд. Органска башта се планира за дужи временски период тако да, сем места за гајење корисних биљних врста, покушајте да замислите и живу ограду у периоду цветања, руже у мају и тепих од белих рада у пролеће.

На папиру за техничко цртање нацртати плац и уцртати објекте, кућу, помоћну зграду, кућицу за алат, веће дрвеће, бунар и друге присутне елементе, што прецизније. Са стране уцртати и стране света. Уколико је плац празан, онда су стране света, тј.осунчаност и његов нагиб почетни оријентир приликом планирања.

Приликом планског уређења окућнице све целине које смо пожелели и побројали требају бити уклопљене са еколошким условима који владају на самом терену тј, са обликом и величином плаца, нагибом терена и експозицијом у односу на стране света и самим положајем куће.



Утицај положаја плаца и нагиба терена

Агро-еколошке услове превасходно диктира рељеф терена, али и ми сами можемо утицати на микроклиму нашег плаца. Осцилације у температури и осунчаности су много мање на плацу који се налази у равници. Међутим, овакви терени често су под утицајем доминантног и хладног ветра и правилно постављена вегетација умањује његову брзину и турбулентност.

У равничарским теренима мраз и хладноћа се дуго задржавају при земљи и спречавају загревање земљишта. Башта се увек поставља на осунчано место, а од снажних ветрова треба бити заклоњена високим растињем, транспарентним оградама, воћем и жбуњем.

Благо нагнути терени са јужном предиспозицијом су идеални за уређење окућнице и подизање органске баште. На оваквим теренима се мраз и хладноћа не задржавају дуго и спуштају је ка нижим деловима. Овакав терен обезбеђује добро цеђење земљишта и природно одводњавање вишка кишнице.

Уколико планирамо или већ имамо плац који је на стрмом терену, онда је најбоље подизати потпорне зидиће и стазицама, степеницама и вегетацијом ублажити нагиб. Такви плацеви нису погодни за подизање баште јер се, при обилнијим кишама, спира слој хумуса и стварају бразде којима отиче вода.

Подизање и нега повртњака одговоран је посао и подразумева планирање, одржавање плодности земљишта, правилну сетву и садњу, превентивне мере заштите, контролу болести и штеточина као и правилно убирање и чување биљних делова и плодова.



Шта чини повртњак?

Када сте одредили (најбоље) место за подизање повртњака, приступа се планирању тог дела. У овом делу плаца налазе се леје са поврћем, клијалиште, топла леја, мини стакленик (ако могућности дозвољавају), компостиште, чесма за заливање, објекат за алат и остале потрепштине, али и цвеће, воће (малине, купине, јосте, огрозд, аронија...), ниско растиње, винова лоза, све то сађено по ободу леја како би имало заштитну улогу од ветра, штеточина и прејаких температура.

Изненадиће вас податак да је за четворочлану породицу потребно од 2 - 4 ара (у зависности од интензитета производње) баште да би породица током целе године имала свежу салату и поврће, али на овако малој површини не могу се у већим количинама гајити купус, кромпир, пасуљ и поврће које ћемо остављати као зимницу.

Приликом планирања направити по средини баште широку стазу која ће повезивати остале важне делове. Она ће служити не само за пролаз већ и за довожење органског материјала баштенским колицима до компостишта, доношење грана и гранчица, воде итд. По рубовима баште планирати засаде малине, рибизле, купине, нарочито са северне стране.



Припрема земљишта

Уколико је земљиште сиромашно хумусом, сабијено и тешко за обраду онда захтева додатне агротехничке мере које ће допринети побољшању водно-ваздушног режима као и побољшати његову плодност и структуру. Квалитет земљишта, његов механички састав и рН вредност утичу на раст биљака и зато је веома важно утврдити тип и структуру земљишта на месту где планирамо да подигнемо повртњак.

Један од индикатора плодности земљишта представљају коровске биљке тако да на растреситим и плодним земљиштима расту коприва, репица и чичак, а хајдучка трава и кисељак расту на земљишту мале плодностии. На сабијеном земљишту расту боквица и љутић.

Земљиште је најбоље припремити у јесен. Уколико то није урађено, чим временски услови дозволе тј. земљиште се оцеди у рано пролеће, прериљати га ашовом или плитко обрадити култиватором. Тиме се поправља водно-ваздушни режим земљишта, брже се загрева и омогућава семену да клија и да се развија. Касније, по ницању семена и учвршћивањем расада, примењиваћемо друге бројне агротехничке мере.



Планирање сетве и садње

Приликом прављења плана сетве и садње направити списак свих култура које ће се гајити као и које су количине потребне током године. На основу тога се процењује површина потребна за сваку одабрану културу. При планирању водити рачуна о плодореду, здруженој сетви и садњи, али и главним и споредним културама.

Звучи комликовано, али да кренемо редом. Списак поврћа поделити у три групе према томе колико хранљивих материја требају за раст и плодоношење за сваку врсту. Башту поделити на четири дела. У једном делу, који ће бити обилно нађубрен компостом или стајњаком, планирати сетву парадајза, паприке, купусњача, тиквица, празилука ...

У другом делу, којем се додаје мање компоста, планирати сетву зелени, ротквица, спанаћа, а у трећем, у који не додајемо ђубриво, пасуљ, грашак, зачине...

Четврта целина резервисана је за вишегодишње биљке. Ова ротација усева назива се плодоред и важна је агротехничка мера која доприноси добијању квалитетних и здравих плодова.

Следећа метода, али не и мање важна, је примена мешовите сетве и садње. Давно је примећено да поједине врсте поврћа боље успевају када се нађу једно поред другог док се неке биљке једноставно не воле. Сем позитивног утицаја на повећање приноса, мешовита садња омогућује и међусобну заштиту биљака од разних наметника. Има пуно добрих комбинација: шаргарепа и црни лук; шаргарепа и празилук; целер и карфиол; црни лук и краставци, парадајз и першун; шаргарепа и невен; кромир и рен; карфиол и спанаћ, ротквице и грашак; купусњаче и парадајз; парадајз и спанаћ; кромпир и невен јагоде и салате; јагоде и бели лук; парадајз, целер и кадифица.

На једној леји ширине 120cm могу се посејати или засадити три до пет редова главних култура, а између њих се сеју међукултуре: разне салате, ротквице, млади лук, власац и друге културе кратке вегетације.Водити рачуна да се међусобно слажу.



Припрема за сетву

По отопљавању снега, оставити земљиште да се добро оцеди и просуши. Сетву и сађење обавити у оцеђено и загрејано земљиште. Семе у хладној земљи спорије клија и чека топлије дане, тако да се журбом не достиже жељени резултат, а то је ранија берба.

Величина и облик леја се одређује према потребама: може бити у облику квадрата, правоугаоника, троугласта, округла... Троугласте и округле леје идеалне су за зачинско биље и украсне врсте. Земљу уситнити и грабуљама поравнати. Важно је да леја не буде преширока, не шира од 120cm. На поравнатом земљишту, за оне који немају праксе, најбоље је поставити кочиће и канап и по томе извлачити леје, а касније и сејати у редове.

Између леја се праве стазе ширине 30 cm, а ако простор дозвољава и до 50 cm. Стазе се праве мотиком, тако што се она вуче по земљишту, скида се део по део земље и ставља по лејама чиме се леја издиже изнад терена и омогућава бољу оцедност.

Правилан облик леје може се добити на следећи начин: грабуље полегнути на земљу са зупцима окренутим нагоре. Утиснути их у земљиште. Отисак ће представљати један руб леје и правити прав угао. Када су стазе дефинисане, могу се прекритии бетонским плочама димензија 40 x 40 cm тако што их, једну уз другу, једноставно положите по земљи.

У ту сврху могу да послуже и цигле, које се, као и бетонске стазе, могу поставити и на размаку тако да послуже као газиште. Повртњак са оваквим стазама деловаће много уредније и лепше, а оне су проходне и у време највећих киша. Леје се могу оградити и импрегнираним даскама или гредама. У наредном броју писаћемо о припреми материјала за сетву, сетви, расађивању и нези биљака.




Снежана Огњеновић
Преузето са https://www.zdravahrana.com/